This is default featured slide 1 title
This is default featured slide 2 title
This is default featured slide 3 title
This is default featured slide 4 title
This is default featured slide 5 title

ПОЛИЦИЈСКА (НЕ) КОЛЕГИЈАЛНОСТ

Овај синдикат, за разлику од многобројних синдиката у полицији нема разлога да без основе хвали ни сараднике министра, ни активности МУП-а у целини. Да подсетимо да је СПИПС једини синдикат без уговора са врхом полиције, тј., без бенефиција и погодности који такав акт обезбеђује синдикалцима да неометано раде синдикални посао а који многи синдикални челници злоупотребљавају због личне користи.

Ипак, сада смо приморани да станемо (једини!?) у одбрану Дијане Хркаловић, не као државног секретара МУП-а већ једноставно као колегинице. А то што се нико од силних синдикалних лидера који се, као, боре за сваког припадника министарства, није до сада огласио, али и ни једна од бројних невладиних организација које се званично боре за права жена, за заштиту права да свако неометано ради свој посао – нека њима служи на част (или на срамоту!). Наравно, овде реч о инциденту који су изазвали представници опозиције на дан локалних избора у Лучанима и то, ни мање ни више него у самој полицијској станици Лучани. Да би срамота по полицију била још већа, колегиницу Хркаловић вређају и терају из станице опозиционари, а колега иза њених леђа све то мирно посматра. Затим, сам руководилац ПС на провокативно питање опозиционара, шта државна секретарка овде ради, одговара да не зна зашто је она овде. Морамо да подсетимо све грађане Србије па и опзицији исте: ми смо полицијски службеници на целој територији Р.Србије, а то је и колегиница Хркаловић. Такође да подсетимо да у Француској, приликом садашњих демонстрација “жутих прслука”, полиција има наређење да отвори ватру када би неки демонстант покушао да провали у просторије полицијске станице. Захваљујући флексибилности наређења министра Стефановића, тај сценарио се није догодио у Лучанима. Међутим, није било ни организованог кордона испред зграде ПС, да се ненасилним начином онемогући упад у просторије службе која представља државу, тако да има места за постављање питања о командној одговорности руководилаца за овакво (не)поступање. Дакле, то је питање, односно више питања за Дирекцију полиције.

Морамо и да подсетимо многе, не само оне који су вређали нашу колегиницу Хркаловић, да је напад на полицију, напад на државу Србију. Још једанпут: срамота је да се нико, осим званичника на челу са председником државе, није огласио од синдикалних руководилаца јер још увек у тим главама влада идеја поделе на њих, тј.руководство и на нас, тј, “радни народ” и да су те две структуре у (назови)сукобу, уместо да се добробит запослених у МУП-у, најзад, схвати као заједнички циљ. Ако им требају блиски примери, нека се присете солидарности новинара, адвоката, тужилаца, наставника, када је неко од њих неоправдано на стубу срама или када је изложен некој неправди. Овако, још једном је дошла до изражаја професионална неколегијалност према једној енергичној колегиници, угледном сараднику на пољу реформи у полицији.

Београд, 17.12.2018.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић