А ваша одговорност колеге синдикалци?

Трагичан крај Анице Митић инспекторке Одељења за сузбијање наркоманије ПУ Ниш, и наводи из њеног опроштајног писма изазвали су бурне реакције међу колегама из Министарства, јер се на драстичан начин потврдило сазнање да у појединим јединицама полиције итекако има мобинга који наводи колеге и колегинице и на самоубиства. Оно што је за Синдикат полиције и полицијских старешина важно у овом случају, јесу изјаве челника бар два синдиката у полицији који са правом траже одговорност и за Аницину смрт али и за бројне сличне случајеве. Оно што је такође индикативно, јесте да те колеге синдикалци не преиспитују своју улогу у овим случајевима. Јер, да подсетимо (ако је то уопште потребно), синдикати се по дефиницији боре за радна и социјална права и ЗАШТИТУ радника у срединама у којима делују. Што се тиче покојне колегинице, један од синдикалаца чак изјављује за јавност да је са њом и радио једно време, тако да је могао Аници из прве руке да понуди помоћ синдиката у коме је један од челника.

Међутим, по старом обичају, много је лакше осуђивати некога другог, мада и то треба радити. Али, било би много поштеније рећи да синдикат који делује у ПУ Ниш није обратио пажњу на младу жену која је, у то смо више него уверени, слала сигнале да јој је требала помоћ да се избори са мобингом на радном месту. Али те сигнале нико није желео да чује, није било ни руке колега из синдиката да се пружи према Аници. Да ли је такво окретање главе било због страха од старешина, жеље да се сачувају „добри“ односи у јединици без изношења „прљавог веша“ ван ПУ Ниш, то треба питати синдикалце из овог града. Жалосна је чињеница да је колегиница из Ниша одабрала пут суицида а не и борбе против угњетавача, као што је то недавно урадила колегиница Александра Панџа из ПУ Сремска Митровица. Александра је своју битку добила, старешина – мобер је премештен на ниже радно место а самохрана мајка је и уз помоћ овог синдиката, остварила своја права. На жалост Аница је одабрала други пут (ако је уопште могла да било шта бира).

Поред ових дилема, није до краја јасна огромна разлика у броју колега који су дигли руку на себе у последњих десет година – МУП тврди да их је мање од 100 а синдикати да се 130 колега убило. Ово питање није само статистичко већ указује на могући манир „гурања под тепих“ целе ове проблематике којом се, по свему судећи, нико унутар Министарства не бави. Такав игнорантски став није претерано зачуђујући јер се статус и социјални и професионални полицајаца из године у годину све више срозава. А када је тако, ко би се још бавио самоубиствима, иако су она директан шамар држави за коју су те колеге, па и Аница Митић, предано радили.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић