БЕСКОРИСНА НАКНАДНА ПАМЕТ

У нашем саопштењу од 17.02.2016. године навели смо да је СУРОВИ Закон о полицији ступио на снагу. Да је заиста суров постали су (изненада) свесни и они из синдикалних редова у полицији који су имали право, али и обавезу, да учествују у изради преднацрта овог акта. Шта се у међувремену догодило, да ли је консултација било и да ли су испоштовани, да ли је пред посланике Народне скупштине Србије дошао Закон у облику који је (наводно) усаглашаван са синдикалцима из репрезентативних синдиката – овом синдикату није познато. Садашње изненађење синдикалних челника указује да се, ипак, нису сви (читај: руководство МУП-а тј. послодавац) држали договора уколико га је било и уколико је уопште био озбиљан.

Последице ових, најблаже речено, неусаглашених чланова закона, који је кровни акт за све будуће интерне правилнике у полицији и чија израда управо следи, биће веома озбиљне и тешке. Не само да су бројна права сужена, а право на штрајк једва да постоји, већ се догађају самовоље оличене у упорном спровођењу озлоглашеног чл.168. старог Закона о полицији. Последње незваничне вести са састанка из врха Дирекцијеполиције, говоре да се отпуштања припадника Министарства против којих су поднете кривичне пријаве по било ком основу и те како се припрема. Потпуно је (опет) занемарена институција претпоставке невиности, односно, потпуно је неважно да ли ће тај колега на крају кривичног поступка можда, бити правоснажно ослобођен оптужби, јер ће већ бити отпуштен. И то без шансе да буде враћен на посао, као што смо ми већ објавили у наведеном саопштењу поменутог на почетку овог текста.

Очигледно је да предстоји фаза озбиљних правних битака које су све условљене члановима новог Закона о полицији. Према садашњим најавама, и један од репрезентативних синдиката ће пресавити табак и упутити тужбу Уставном суду како би се оценила уставност новог Закона о полицији. Наравно да на то колеге синдикалци имају пуно право, мада није до краја јасно због чега нису отворили „четворе очи“ док се овај закон припремао, јер је реална претпоставка да су могли да утичу на његову садржину. Сада било шта изменити у тек донетом Закону о полицији – веома је мучан и неизвестан посао. Ипак, од притиска на послодавца, синдикати у полицији а посебно СПИПС, не смеју да одустану, посебно сада када се врши разрада овог законског акта на нивоу министарства. Ту шансу овај синдикат неће сигурно пропустити, јер никоме није остао дужник и нема никакве бенефиције које би морао да „одрађује“ ћутањем или аминовањем.

Београд, 22.02.2016.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић