БСППС

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина је новооснована синдикална организација која Вам се већ представила својим програмом и који се веома разликује од програма осталих синдикалних организација у Министарству. Није само реч о томе да наш сидникат воде веома искусни и одговорни борци за синдикална права, већ и о томе да држе до сваког слова, речи и обећања који су записани у програму или сатуту синдиката или изречени од стране њених челника.

У вези с тим, услови рада и живота припадника МУП-а ( а ми се залажемо за СВЕ колеге а не само за сопствено чланство), морају да буду драстично бољи него до сада. У циљу да првенствено сами себи помогну, предвидели смо да нашим синдикалним групама остаје 90% од прикупљене чланарине једне синдикалне групе ( а не 70% као што је то сада пракса у већини синдиката у МУП-у). Затим, чланови синдикалних група имаће потпуну аутономију у избору сопственог руководства, у одређивању и спровођењу сопствених активности и др. Јер, ко ће боље од људи на терену знати шта и када треба нешто урадити, некога помоћи или пружити правну заштиту угроженом члану?

Наш сидникат се неће двоумити да у најскорије време, колико сутра,  покрене акцију да припадници МУП-а који раде на подручју Београда имају додатак на плату у динарској противвредности од најмање 150 Е. Сасвим је јасно зашто је то неопходно: живети и радити у Београду, најчешће као подстанар, уз остале егзистенцијалне тешкоће, сигурно је много теже него у неком малом месту где су трошкови живота много мањи, где се најчешће налази и породична кућа и имање запосленог у МУП-у и сл. Такође, многе наше колеге из тих разлога путују до Београда и свог радног места, прелазећи десетине па и стотине километара. Има и оних који, да би уштедели који динар, користе службену легитимацију као путну карту, па због тога бивају кажњавани и суспендовани са посла. Уз све то, у припреми је нови Закон о полицији којим се предвиђа да уколико припадник МУП-а три пута закасни на посао, остаје без посла, што ће посебно погодити наше колеге – путнике. Уколико би се изборили за додатних ( минималних) 150Е на плату запослених у Београду, те колеге би могле да доведу своје породице у главни град и да изнајме скромне станове, а колеге које се сада муче да плате подстанарске кирије, не би биле свакодневно на терену у дилеми да ли себи да олакшају материјалну ситуацију примајући ситне „части“ и доводећи у опасност свој опстанак у служби, каљајући њен али и свој образ у јавности. За ову акцију на подручју Београда била би нам неопходна синхронизована помоћ и солидарност осталих синдиката у МУП-у. Ту не би било места за прегњања типа „Зашто београдски полицајци да добију а ми остали не?“, јер свако од колега из унутрашњости зна колико су чести, тешки и дуготрајни безбедносни задаци у Београду у поређењу са безбедносном ситуацијом у местима у којима они раде. Свако од колега који не живи и не ради у главном граду, зна за повољности који пружа живот у мањем месту, као и обим послова који обавља.

Једноставно – поштено је да за поштен и напоран рад у средини какав је Београд и накнада буде поштено одмерена. Управо на томе, али и на поштеном располагању синдикалном чланарином, инсистираће Београдски синдикат полиције и полицијских старешина.

Председник Београдског синдиката полиције и полицијских старешина
Блажо Марковић