ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ, ВЕЉКО СЕ ПОНОСИ

Парада глупости, подметања и политичарења, давно покренута од дичног Вељка Мијаиловића, вечитог председника Полицијског синдиката Србије нема краја и настављена је и на недавној конференцији за штампу тог назови синдиката, а заправо, политичке странке у настајању. Овога пута је на мети био наш синдикат (што Вељку није први пут), али је, као и обично, промашио мету што није изненађујуће. Сада је изјавио, без имало блама, да је слао своје „агенте“ у нашу новоотворену канцеларију за сарадњу са грађанима у Инђији.

Шта је тиме мучени Вељко хтео да каже и докаже, само он зна, али остаје чињеница да своје колеге назива „агентима“, а о срамоти шпијунирања нашег синдиката да не говоримо. Није неко изненађење да се наш синдикат нашао на Вељковом удару, јер смо ми једини који га отворено прозивамо због претварања синдикалне организације у политичку партију и да је тиме преварио своје чланове који плаћају, не малу месечну чланарину, верујући да ће се тај синдикат борити за њихова радна и социјална права унутар полиције. Поред прозивања због ове изузетно велике злоупотребе синдикализма, Вељка смо прозивали и због вируелних станова које је он обећавао свима, били чланови његовог синдиката или не, уз услова да преко једне осигуравајуће куће, свако од заинтересованих уплати противвредност од 25 еура. Да би било што више заинтересованих, није било радног места и канцеларије у коју нису његови „агенти“ ушли, распитивали се коме колики стан треба уз обавезну напомену о уплати 25Е. Наравно, од станова није било ништа, а такође ни од повраћаја пара превареним колегама. Где је тај новац (који није био нимало занемарљив) ни до дан данас није познато.

Немамо жељу да се Вељку правдамо, већ да читаоцима овог саопштења објаснимо о чему се ради и у Инђији, али ускоро и у другим градовима Србије. У високоразвијеним земљама синдикати имају свакојаку помоћ послодавца: материјалну, логистичку и сл. Код нас то није случај, било због сиромашне државе, било због опортунитета појединих центара власти. Због таквог реалног стања, Синдикат полиције и полицијских старешина је у процесу оснивања клубова пријатеља СПИПС. Први је отворен у Инђији, у који је Вељко брже-боље послао своје „агенте“. Ускоро следи ортварање просторија ових клубова у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Лесковцу и Рашкој са намером да их буде у свим градовима Србије. Намера је јасна – поред помоћи грађана у функционисању овог синдиката, то је место где могу да се чују примедбе грађана, али и предлози, за побољшање безбедности у њиховој средини. Потом је задатак СПИПС-а да унутар МУП-а ( а по потреби и у другим државним органима), „погура“ решавање спорних питања и ситуација на конкретном терену у дијалогу са послодавцем. После овог објашњења, тотално је апсурдно подметати ногу једној оваквој активности. Или можда са гледишта Вељка и њему сличних, то и није нелогично, јер је јасно да наш синдикат не ради за добро председника и његових доглавника, као што је то дугогодишња пракса у ПСС-у, већ за добробит свих грађана Републике Србије.

Београд, 09.11.2017.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић