ДОКЛЕ СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ О КРИМИНАЛУ?

Због чега, и поред позитивних статистичких података о смањивању броја кривичних дела у Србији, у јавности влада утисак да је криминала на улицама веома много и да грађанима Србије свакодневно прете огромне криминалне опасности? Више је разлога за ову, готово па појаву, а једна од главних је веома непрофесионално извештавање о криминалним случајевима у држави.

Наиме, данас се у штампи, „подразумева“ беспоштедна борба за читаоце, односно за повећањем тиража или гледаности ТВ станица по сваку цену. А најлакши и најбржи начин да се привуку читаоци и гледаоци је праћење тзв. „црне“ хронике. У тим назовипраћењима извршених кривичних дела, понајпре убистава, ангажују се надри стручњаци, аналитичари који нису ни омирисали полицијски посао или процес истрага, па чак и покоја врачара. Затим, није редак случај да се до инсајдерских информација из полиције долази преко наших колега уз покоју трунку политичких досољавања. И онда креће истрага по новинским ступцима и ТВ каналима, почињу да севају претпоставке ко је убица а ко није, ко је највећи дилер дроге на Балкану а ко није, потурају се, односно „предлажу“ сведоци полицији, указује се на правце истараге које истражни органи „треба“ да следе и сл. Чак се у давање оцена о истрагама упуштају и највиши политички и државни челници, што додатно даје подстицај за трачеве, подметања и сл. А када се појаве „посластице“ као што су мафијашки оружани обрачуни – задовољство медијских пророка је у неслућеним (усхићеним) висинама.

С друге стране, никако да се нађе некаква законска кочница оваквом медијском поигравању изузетно озбиљним друштвеним догађањима као што су тешка кривична дела. Поједини таблоиди иду до те границе да буквално људе оптужују ко је убица или мафијаш. Последњи пример али, на жалост, не и задњи јесте око убиства познате певачице Јелене Марјановић. Ни полиција није ту без греха: поред оних који некажњиво и из само њима знаних интереса, „филују“ средства јавног информисања селектованим подацима из истраге, ту су врло чести и тзв.колеге, “тајни извори из полиције” који се никад не престављају. На жалост, управо њихова мишљења грађани највише гутају али истовремено истрагама највише штете доносе управо таква мишљења која често могу да имају веома мутну позадину – колегијалну сујету, интерес да истрага застрани, оцрњивање колега које раде на тим случајевима итд. С друге стране, скоро да се ништа не ради да се грађани едукују како би сами допринели сопственој безбедности. Не ради се, наравно, о томе да узму закон у своје руке, већ да конструктивно сарађују са нашим колегама на терену. Јер, без учешћа грађана нема те форензике, ни тих генијалаца у МУП-у, који могу успешно да смање криминална догађања на улицама. Није никаква тајна да у друштвима са много дужом демократском традицијом, грађани помоћ полицији сматрају својом патриотском и грађанском обавезом. Али за такав однос суграђана према полицији треба јако много времена и јако много напора и државе и полиције и локалних самоуправа. Само тим заједништвом, охрабрујући статистички подаци са почетка овог саопштења имаће стабилан пад наниже а средства информисања ће своја извештавања о криминалу свести на реалну меру.

Београд, 21.08.2018.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић