ДОКЛЕ ТАКО – НАОПАКО?

Према добро обавештеним изворима, обезбеђење зграде тзв „СИВ III“, прећиће од Нове године у руке приватне фирме за обезбеђење, тако да полицајци из Управе за обезбеђење неће више радити посао којим се квалификовано баве већ више деценија. Важна  је напомена да се ради о згради Владе Р.Србије јер, следећи такав образац ( а приватници већ обезбеђују зграду Министарства финансија), само је питање времена када ће и зграда у Немањиној 21-23,зграда Владе у истој улици,Скупштина Србије вратимо се уназад Жандармерија већ ради посао Управе за обезбеђење обезбеђујући амбасаде неких држава тако да ће полицајци из УЗО,свести да буду на улазима полиције  бити обезбеђена „професионалцима“ из приватних фирми. Знаци навода су стављени јер ти „заштитари“ нису прошли иоле озбиљну обуку, која не може ни издалека да се мери са истинском професионалношћу полицајаца, посебно оних из Управе за обезбеђење. Такође, није тајна да је добар број тих људи из приватних фирми регистрован као извршилац појединих кривичних дела, зато што је њихов одабир условљен само жељама приватних газда да имају што јефтинију радну снагу. О безбедности нико од њих не мисли, већ само о профиту.

Додуше, и у самом МУП-у влада приличан неред када су у питању послови обезбеђења. Синдикат полиције и полицијских старешина се више пута обраћао и руководству и јавности, да се обезбеђењем баве, поред једино за ове послове специјализоване Управе за обезбеђење, и САЈ и ПТЈ и Бригада полиције ПУ Београд и Жандармерија. И поред наших упозорења да се ту начине неки организациони резови, ништа се не дешава, па није ни чудо што су представници поменутог синдиката престали да долазе на састанке синдиката и радне групе Кабинета министра који се одржавао сваког 10-тог у месецу. Радним сваштарењем, губи се првобитна идеја због које су ове специјализоване јединице и осниване, оне расипају ионако скромне снаге на послове који за њих нису примарни. Али, изгледа да су старешине тих јединица желели да буду старешина над што бројнијим снагама, па су ширили обим послова својих јединица, истовремено желећи да оправдају њихово (и своје) постојање. Јер, многе од поменутих, али и непоменутих јединица треба укинути, односно стопити са другим, али су отпори изузетно велики јер би се заправо укинула бројна руководећа радна места. Због тога многе велике јединице имају, малтене, све службе као и МУП, па су и саме МУП у малом.

И тако се долази од ситуације када до скоро чисто полицијске обавезе, преузимају и раде приватници са својим неквалификованим кадром, са људима који не би смели да интервенишу јер и не знају своја овлашћења (уколико их уопште имају). А реформе које се на овом пољу жељно очекују, никако да почну, мада је овај синдикат у озбиљним преговорима са појединим европским фирмама да полицајци, када добију законско „зелено светло“, могу да добију лиценце за хонорарни рад на пословима обезбеђења личности и објеката. Тада би било најправедније да се тим нашим колегама, којима су сада драстично смањени приходи, омогући да раде и зарађују  управо на пословима обезбеђења које сада раде приватни аматери. Једном речи, времена за чекање и одуговлачење нема и од стране синдиката у полицији (који се, изузимајући СПИПС, по овим питањима и не оглашавају), и од стране врха МУП-а, али и других државних органа.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић