„Досије“ опет велича криминалце

Недавно смо објавили саопштење у коме смо аргументовано критиковали емисију „Досије“ на Првој ТВ у којој је величан овејани криминалац и убица Аркан а сада смо принуђени да реагујемо на својеврсни наставак овог нечасног серијала, емитованог синоћ 02.03. 2014. године. Ради се о, такође, општепознатим криминалцима са почетка “чувених“ 90.-тих година прошлог века, Гишки и Белом (надимци су много познатији него имена и презимена, што само по себи довољно говори о врсти њихове репутације). Уз све уважавање ауторове очигледне жеље да овим „атрактивним“ именима подземља, повећа гледаност Прве ТВ, сасвим је јасно да се и у овој емисији (као и у претходној) дебело и хотимично заборављало на криминал којим су се бавила наведена двојица на Вождовцу, Београду и Србији – заправо свуда где су „јуначки“ деловали.

Реаговање нас у полицији на овакво беспримерно величање Гишке и његове упамћене „пајсер“ бригаде је разумљиво. Међутим, то је много мање познато обичним грађанима (ипак је протекло више од 20 година), који нису имали увид у кривични досије „витеза“ са Вождовца. Тада би им сигурно било много одбојније представљање Гишке као родољуба кога су се сви бојали (наводно и полицајци, што је обична лаж) и који је био, последњих неколико месеци живота, на челу паравојне формације у рату у Хрватској. Да подсетимо – то је једна од оних дружина, скупљена углавном од младића сумњиве или чисто криминалне прошлости, који су својим „ратовањем“ осрамотили управо велике националне циљеве у које су се клели. Још је одбојнији био део емисије, увредљив за све истинске православне вернике, у коме се Гишка представља готово као просветљено биће (зането  у молитви на једној од објављених фотографија). За Белог, такође кримналца са Вождовца, дат је још опскурнији приказ. Тај млади човек који се обогатио као власник бројних београдских отпада (?),и претходне криминалне прошлости, отворено је сарађивао са државном безбедношћу, и судећи по играном(?!) делу материјала у емисији, могао је, да је преживео, да захтева и пензију од државе за своје заслуге.

Разумљива је туга и озлојеђеност породице поменуте двојице Вождовчана који су били и утемељивачи озлоглашеног вождовачког криминалног клана. Родбина има право на своје мишљење о покојницима које не мора (а најчешће и није) објективно. То је у реду.

Оно што смета полицајцима који су се против криминалаца жестоко борили, јесте величање људи који су имали изузетно мало људскости у себи. Аутор емисије је дао простора изјавама и размишљањима рођака двојице Вождовчана, али не и грађанима који су били опљачкани, пребијани и рањавани од ових „јунака“. Јер, очигледно да то није интересантно и то није кључ за подизање гледаности.

Међутим, овакве емисије су кључ за будуће понашање младих, за регрутовање нових криминалаца и чак им се даје „привлачна“ формула: школа није потребна, изузев „школе живота“, поштење и остала хришћанска и морална правила не важе, већ само отимачина, убиства, крађе. И то се у „Досијеу“ не зове криминал већ авантуризам, мангуплук, такорећи изазовна и безазлена животна игра. У таквој игри (у кој су, да подсетимо, „јунаци“ емисије изгубили живот усред младости) очигледно су полиција и полицајци само статисти и нису пожељни, како игру не би покварили гледаоцима Прве ТВ. Такво извртање стварности Београдски синдикат полиције и полицијских старешина неће дозволити и увек ће оштро реаговати када се, као у овом случају, криминалци (поново) величају.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић