„Досије“ велича криминалце

О одавно поремећеним вредностима у нашем друштву, сведочи и најновија емисија „Досије“ на Првој ТВ емитована пре неки дан. Ова емисија, на запрепашћење гледалаца, а посебно нас из полицијских структура, посвећена је „величинама“ српског подземља, сада покојним осведоченим криминалцима Жељку Ражнатовићу Аркану и Ђорђу Божовићу Гишки. Сам концепт емисије, представља нискобуџетни осврт на деведесете године прошлог века, дочаране сведочењима преживелих инсајдера, рођака криминалаца, новинара и представника тзв. естраде. Тон којим се емисија обраћа гледалишту није ништа друго но јефтино упутство омладини како се треба понашати да би се живело помоћу криминала на високој нози уз стални адреналински набој.
По речима инсајдера, осведочени криминалци тога доба наводно нису вршили разбојништва због новца, него из чистог авантуризма, па их је ваљда и СДБ због тако „мирне“ и „авантуристичке“ нарави, ангажовала да врше убиства у њеном интересу, да врше кривична дела која не застаревају ни у нашем ни у западно-европском законодавству и која ће нам се кад-тад обити о главу, као што се недавно, у случају Перковић, догодило суседима Хрватима.

Интересантни су и ови ТВ осврти на друштвени систем и вредности 80-тих и 90-тих година прошлог века, којима се величају особине криминалаца, али и бивших функционера СФРЈ, као што је с правом озлоглашени Стане Доланц, док се полицајци Београда (тада најспособније полицијске структуре), приказују готово као прекршиоци закона и сарадници наведених криминалаца. Иако се у симулираним играним деловима емисије јасно види да су „авантуристи“ употребљавали ватрено оружје, посебно према колегама из западноевропских земаља, инсајдери упорно понављају да опевани и описани криминалци нису употребљавали оружје, уз величање случаја једне употребе реплике пиштоља.

Оно о чему готово да није било речи, јесте ратна улога наведених криминалаца, „великих“ команданата, „чишћења“ терена од ненаоружаних цивила пре уласка у насеља регуларних јединица војске Југославије, Републике Српске и Републике Српске Крајине, па и плаћених операција које су изводили чисто „патриотски“, наравно уз одређену новчану надокнаду, као и тзв. „чишћење“ пословних делова насеља („чишћења“ пре свега од затеченог новца, злата и драгоцености, беле технике, путничких и теретних возила и сл.)

Да ли су аутори ове емисије оваквим беспримерним величањима најгорих убица и криминалаца, желели да пошаљу поруку да су младићи из нормалних породица, добри ученици и спортисти, лош пример омладини у Србији, или су се „само“ борили за пуку гледаност овог ТВ сочињенија. Зар само зато што су међу хиљадама других момака, честити младићи успели да упишу Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици или Вучитрну, или да заврше курс за полицајце, па и да дођу до диплома Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије, зар сав тај њихов животни и професионални напор није вреднији од уличне школе криминала, брзопотезног пуцања, пљачки, отимачина и одузимања живота невиним жртвама.
Да ли после оваквих емисија грађани треба да се упитају какав је то поредак у нашој земљи био актуелан тада, али и какав је сад систем елементарних вредности и ко представља елиту Србије, ако лица из „читуља“ добијају такав афирмативни медијски простор за разлику од стотине и хиљаде анонимних цивила, полицајаца и војника који су своје животе уградили у темеље ове државе.
Уместо оваквог срамотног величања криминалаца, предложили бисмо посленицима јавне речи да сниме серијал који ће се бавити животима полицајаца који су хапсили такве „величине“, као и случајеве када су честите полицајце корумпирани шефови премештали у друге организационе јединице, јер нису хтели да раде противзаконито, којима су намештане заседе од стране тих наводно осведочених родољуба. Мислимо да би привукло исту медијску гледаност јавности када би нашли простор светли примери јунаштва оних који су животе дали бранећи грађане Србије и њихову имовину, а не криминалци који никада неће одговарати за одузете животе и уништене породице, и полицајаца и хиљада невиних жртава у Србији и окружењу.
Хтели бисмо да предложимо да убудуће не буде оваквих скандалозних емисија, које ће изазвати, посебно у нашем окружењу, само још веће незадовољство жртава. Истовремено, овакве емисије су и својеврсни социолошки окидач за армију младих и незапослених  људи, који ће свој пробој до лагодног живота тражити угрожавајући и уништавајући животе невиних људих, а не као узорни грађани ове државе.