Дуг МУП-а већи од 20 милиона евра!

Недавно је прекинут штрајк неколико синдиката у полицији када су колеге изнеле више захтева а заправо је за многе од њих, најважнији захтев био исплата путних трошкова уназад за годину дана. Тај дуг према припадницима Министарства је РЕАЛАН, он постоји и треба да се ИСПЛАТИ и износи више од 20 милиона евра. Ова велика сума, подељена на сваког путника до и од радног места, веома је значајна за сваког припадника Министарства, и то у толикој мери, да многи не питају када ће бити исплаћена плата, већ када ће бити исплаћени путни трошкови. Шта ће се догодити, да ли ће и када бити исплаћен овај новац, питање је за преговараче из синдиката који су штрајковали. Мислимо да је важније питање како се дошло у ову ситуацију, о чијој апсурдности смо се више пута обраћали колегама на страницама овог сајта?

За све су криве одредбе Посебног колективног уговора, тачније бивши министар Ивица Дачић, који је био потписник у име послодавца. Због жеље да обезбеди што више бирача за своју странку у редовима полиције, бивши министар је потписао овај обавезујући докуменат, тако да сада имамо ситуацију да колега дође једанпут нпр. из Димитровграда у Београд на посао а остале дане проведе на боловању, али добија надокнаду од преко 100.000 динара као да је цео месец путовао до радног места. Исти пример наводи начелник једне управе  где полицијски службеник наплаћује путне тошкове од 98.000 динара за један месец. Наведени старешина је израчунао да је тај његов потчињени за шест месеци за путне трошкове морао да позајми преко 300.000 динара како би дошао на посао, јер  му је плата 48000 хиљада динара а да при том не једе и не пије ни он ни његова супруга која није запослена ни двоје деце. Заиста смо сви импресионирани “успехом” колеге и морамо код колеге на едукацију како преживети без пара које је потрошио на превоз.

С друге стране, не мали број колега не користи путне трошкове (међу којима је и потписник ових редова) и поставља се питање ко је овде луд, када постоји, бар до сада, легална могућност да вам се у џепу сваког месеца нађе 50-120.000 динара „додатка“ на плату. На жалост, Сектор унутрашње контроле, због сопствене малобројности, практично је немоћан у сузбијању ових злоупотреба. Међутим, када је променом руководства МУП-а дошло до застоја у оваквим „мутним“ исплатама (било је и колега који су поштено давали свој новац за превоз), током недавног протеста управо су колеге-путници били најгласнији. А дуг за који (заиста) постоји покриће у ПКУ према путницима, достигао је вртоглаву цифру са почетка овог текста.

Срећом, један од захтева штрајкача је био да се наставе преговори око новог Посебног колективног уговора. Са тиме су се најлакше сагласиле најодговорније старешине, вероватно имајући у виду да у новом документу који дефинише до танчина односе између запослених и послодавца, треба по сваку цену избећи могућност досадашње неосноване наплате путних трошкова.

С тим у вези је и неопходност да руководство обрати много више пажње на бројне захтеве колега који желе да раде у местима из којих су дошли по сили службене дужности, и где многи од њих и даље станују. Тиме би се решило много проблема: добили би се много мотивисанији полицајци за рад у срединама које добро познају, знатно би се смањио број подстанара-полицајаца у великим градовима а и избегла би се и бројна плаћања МУП-а, између осталог и надокнаде скупих путних трошкова.

Управо је садашњи тренутак, када су се током штрајка искристалисала бројна спорна питања, идеалан за постављање односа припадник МУП-а – послодавац на реалне основе, без лажних „разумевања“ али и толерисања злоупотреба, међу којима и наплата измишљених путних трошкова.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић