Грађани и полицијски синдикати на истом задатку

Када се грађани као у Нишу, свакодневно окупљају протествујући због убиства свог суграђанина, студента Вука Стоиљковића, а у суштини када демонстрирају незадовољни ситуацијом у полицији и правосуђу у свом граду, тада је јасно да улога синдиката у полицији мора да буде суштински преиспитана. Наиме, очигледно је да синдикати поред сталне борбе за што бољи радни и социјални статус својих чланова као и  свих запослених у МУП-у, морају да сопственом сталном критиком прилика и догађања у полицији директно утичу на што ефикасније функционисање полиције и појединих полицијских јединица. Заправо, морају да реагују на примедбе грађана и да им указивање њихових суграђана на проблеме у области безбедности буде један од путоказа за њихово деловање. Ретко који синдикат се усудио у претходном периоду да примети, да велики градови као Нови Сад и Ниш, нису годинама имали постављеног првог човека полицијске управе или да реагују на протесте (и фотографије дилера дроге) које су на интернету објављивали грађани Лазаревца. Познаваоце прилика у бројним синдикатима у полицији то не изненађује, обзиром да се, као што смо ми више пута истицали, синдикални челници више баве сопственом промоцијом или искоришћавањем бенефиција које им се пружају јер су у врху појединих синдиката (посебно оних најмасовнијих).

Очигледно да је дошло време да синдикати у полицији, па и саме територијалне полицијске управе, директно и много тешње него до сада сарађују са грађанима, да на прве знаке грађанске узнемирености због нарушене безбедности, тренутно реагују. Нема више места аутистичном заклањању иза прописа или хијерархије  већ се мора моментално и адекватно да реагује. Јер, као што је давно речено:“Живот не може да чека“ а што се посебно односи на безбедност наших суграђана и њихове имовине.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина

председник Блажо Марковић