Херојима признати херојство

У последњих месец дана са насловница бројних новина али и као главнас ударна вест „црних хроника“ на ТВ и у радио програмима је привођење чланова Шарићеве криминалне групе као и логистичара овог клана међу којима има и припадника МУП-а. Сами наслови за себе довољно говоре: “Шарићима откривао тајне“, „Лазаревићу одређен притвор“, „Шарићеве кртице у полицији“, „Шарићев „ђавољи“ адвокат“, „Тужилаштво тражи да се Штрпцу одузме пасош“, итд. Десетине и стотине наслова, уводника, аналитичких разматрања који се баве овим разоткривањима готово да се не осврћу на оне наше колеге који су својим даноноћним радом омогућили демонтирање мафијашке дружине која је својом величином и утицајем запањила све у Србији.
Напомињемо, ретко ко од посленика јавне речи да је објавио да су кривичне пријаве у овом веома обимном и сложеном случају поднели Тужилаштву за организовани криминал, припадници Управе за сузбијање криминалитета МУП Р.Србије у чему су имали помоћ колега из БИА-е. Такво понашање медија није новост за полицајце који се баве расветљавањем најкрупнијих кривичних дела, тако да не чуди да те колеге нигде нико није помињао, али их нико није истицао у јавности ни од оних којима је то посао, нико их није ни похвалио, наградио и сл. (бар да је о томе обавештена јавност). Неко ће рећи .“То им је и посао па зашто би их неко истицао“. Па ипак, поштено би било да им се упути нека лепа реч са неког важног државног места, да се новинари осврну и на напоре колега који немају радно време и који своје породице тек ту и тамо (ретко) виђају.
Што се тиче господе критичара, овај посао су требали да много раније обављају неки други полицајци али се нису усуђивали (или нису имали „зелено светло“) да крену у обрачун са највећим гангстерима у овом делу Европе. Та господа су могла да наслуте део одговора због чега је садашња акција толико успешна, из нашег недавног саопштења за штампу под називом „Шарићев неуспели паклени план“, где смо подсетили многе у Министарству на непримерене (и свакако врло циљане) притиске на Дирекцију полиције у време када је директору полиције истекао мандат, а „ломило“ се да добије нове четири године руковођења полицијом. Тада су одређени кругови у МУП-у (али и ван њега), желели да „виде леђа“, не само директору Вељовићу већ и генералу полиције Родољубу Миловићу, начелнику УКП-а. Да је тада та акција уклањања са функција два кључна човека у полицији успела,
тешко да би се Шарићево змијско клупко одмотало. Сада је извесно да ће се „случај Шарић и компанија“ истражити до последњег детаља, до последњег саучесника криминалне групе која по својој дрскости али и по количини новца којим је баратала, нема премца у историји криминала, не само у Србији већ и много шире.
Жеља Београдског синдиката полиције и полицијских старешина је да, заслужни за остваривање овог успеха, који није само криминалистички већ има много веће импликације (пре свега у борби државе против корупције), да ти инспектори, полицајци, начелници, припадници БИА-е добију одређену друштвену сатисфакцију од државе коју су одбранили од криминалне хоботнице. Због природе посла (а и сазнања да са радом на овим предметима није готово), те колеге не морају да се фотографишу, да иступају под својим именима и да дају интервјуе, али би јавност, као и њихове остале колеге из МУП-а, волели да се херојима укаже достоја пажња и признања које су итекако заслужили.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић