КАД КРИМИНАЛАЦ ОПТУЖИ ГЕНЕРАЛА

Давно је познато да је Србија земља чуда али ипак нико није у полицији такве земље предвиђао садашњу ситуацију да се генерал полиције Родољуб Миловић, начелник УКП-а, мора да брани од оптужби међународног криминалца. И док познаваоци психологије криминалаца и разних трикова којима се служе оптужени за најтежа кривична дела, отворено говоре о Шарићевим медијским манипулацијама, с друге стране се говори о „потреби да се испитају сви наводи“ као да ти „наводи“ не долазе од професионалног лажова и криминалца. Уосталом, и правници истичу да овај оптужени за шверц више тона кокаина и за прање пара у Србији, има право да лаже а да због тога не одговара.

Поставља се оправдано питање, посебно пред полицајцима који су укључени или воде истраге над крупнијим криминалцима: да ли ће свако до њих морати да доказује своју невиност, да иде на полиграфско испитивање (које, иначе, нема вредност доказа на суду), да му се име појављује на страницама „жуте“ штампе, да чланови његове породице трпе неизвесност па и сумњу и када цела непостојећа афера, буде давно прошла. Ретки су гласови који стају у одбрану генерала Миловића, иако су његове заслуге у борби са криминалом општепознате, неспорне и признате и од оних којима није политички по вољи. Жалосно је што се из саме полиције, којој је посветио цео живот, није дигао глас да се прекине понижавање генерала Миловића. Јер, како другачије окарактерисати двосмислене изјаве да „нико није заштићен“. Опростите, али професионални углед и част полицајаца морају бити заштићени када их без иједног доказа нападају криминалци.

Београдски синдикат полиције и поплицијских старешина самим својим именом се обавезао да штити и старешине. У случају генерала Миловића немамо ту синдикалну потребу јер првог човека у борби против криминала у Србији, најуспешније брани његов „минули“ али и досадашњи даноноћни рад да Србија буде уређена држава са што нижом стопом криминала. Очигледно да МУП Р.Србије се противника у тој борби, има не само међу криминалцима већ и тамо где се нико не би надао – на страни популистичких јавних личности, оних којима су тренутни поени популарности важнији од дугорочног сламања кичме организованом криминалу.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић