Кадровско намиривање партијских рачуна

О неопходности ревизије рада старешина МУП-а у претходном периоду (нарочито од 2008. године до данас) БСППС се већ  обраћао јавности (последњи пут крајем марта о.г.), како би указао на неопходност рашчишћавања са партијским, нестручним кадровима. Међутим, то је само „врх леденог брега“ кадровања у полицији у последњих шест година. Одмах испод површине ове кадровске мочваре је хиљаде припадника Министарства који су примљени у овом периоду најчешће преко партијске везе а, што многи сумњају, и преко дебелих новчаних трансакција. Очигледно да ћете Ви као нови министар са тимом који изаберете, бити принуђени да оформите посебну комисију највероватније састављену од припадника БИА-е и МУП-а, која би  тај кадровски мутљаг до детаља рашчистила. Наравно, тај се посао мора веома пажљиво и савесно радити, како не би страдали поштени и савесни полицајци само на основу трачева и злонамерних анонимних пријава којих су пуне фијоке у МУП-у. Oбзиром на озбиљност предстојеће акције врха МУП-а и  Вас лично, обратићемо Вам се посебним дописом са детаљима досадашњих кадровских „решења“ и предлозима како да се овакво катастрофалн о стање превазиђе.

У овој кадровској каши која је замешена пре шест година, посебно ексклузивно и скупо место заузимају тзв „полицијски аташеи“. За њихово постојање једва да неко зна у Министарству, а ретки чланци у новинама указују на бројне аномалије ове полицијске кадровске иновације. Прво, потреба њиховог постојања врло је дискутабилна, друго, цео пројекат је врло скуп за сиромашну земљу Србију и, најзад, готово да нико од десетак ових „аташеа“ нема иоле солидно полицијско-обавештајно искуство. Међутим, овај ребус и разлог његовог постојања, је лако решити ако се зна да је шеф Бироа за међународну сарадњу припадник исте партије као и дојучерашњи министар полиције, а истом јату, формално и неформално, припадају и поменути припадници Министарства са радним местима у иностранству. Да они уопште постоје, једва да знају у амбасадама Србије у САД, Русији, Италији, Словенији, Бриселу(ЕУ), Македонији, Мађарској, Француској. Али су они добро познати буџету сиромашне Србије, јер, појединачно, свако од њих кошта ову земљу око или преко 10.000 еура месечно (плате, станови, додаци за породицу и др.). С друге

стране, члановима комисије за чије се хитно оснивање залажемо, сигурно ће се наметнути поређење поменутих колега са случајем економских аташеа којима је тадашњи министар финансија г.Динкић, „обогатио“ нашу међународну економску сарадњу. Сви знамо да су велике паре страћене, а да готово никаквог практичног резултата није било. У том контексту неопходно је напоменути да је далеко одмакла припрема новог Закона о Министарству спољних послова којим је предвиђено поновно активирање информационе службе  тог министарства (раније укинути  СИД без образложења), што и са садржајне стране у великој мери обесмишљава садашње постојање партијских „полицијских аташеа“, да о премијеровој прокламованој политици штедње не говоримо Што се тиче резултата рада поменутих полицијско-партијских кадрова, бесмислено је очекивати неке иоле вредне резултате. По свему судећи, то и није био циљ њиховог слања у бели свет, већ су тиме очигледно намиривани унутарпартијски рачуни. Са тим треба одмах прекинути и то је још један посао за комисију која би се у врло блиској будућности морала да позабави ревизијом кадровске политике и начином пријема самих полицијских кадрова последњих година јер без тога неће бити ни очекиваног и дуго жељеног побољшања стања у Министарству унутрашњих послова Р.Сбије.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић