КАЗНИТИ НЕОДГОВОРНЕ СТАРЕШИНЕ

На последњој седници Владе Р.Србије, 03.03.2016. године донета је одлука о укидању послова ризика у систематизацији Министарства унутрашњих послова Р.Србије, уз обавезу да се сви припадници Министарства који су били ту распоређени, а заправо су били у „чекаоници“ за раскид радног односа, да се сви врате на пређашња радна места. Да ли је овај рационалан потез Владе резултат притиска јавности, преговора полицијских синдиката, или је нешто треће – најмање је важно. Битно је да су колеге враћене на претходне послове, иако су се многи у МУП-у запитали чему све то? Ипак има и понеког доброг момента у овом замешетељству, јер су многе лоше ствари у МУП-у изашле на површину на које управо и желимо да укажемо и послодавцу али и јавности.

Прво, разоткрили су се начелници полицијских управа који су неоправдано стављале на спискове за отпуштање своје потчињене не придржавајући се добијених критеријума од врха МУП-а. Овај синдикат је заузео одлучан став да се такве старешине морају да казне – најмање лишавањем руководне позиције. Неопходно је испитати и улогу бившег Директора полиције Милорада Вељовића, који је све те спискове оверио својим потписом и доставио Министру унутрашњих послова. Мада није далеко ни подношење кривичних пријава против таквих руководилаца због кривичног дела навођење на оверавање документа неистинитог садржаја, јер су испод сваког списка за отпуштање били њихови потписи. Ради се о кривичном делу из чл. 235. ст. 2. у вези ст. 1. КЗРС, јер су потписници спискова будућих радника аналитике послова ризика, (иако се радило углавном о полицијским службеницима са кристално чистом биографијом), доводили у заблуду надлежни орган, тј. МУП Р.Србије. На тим фамозним списковима су често били они који таквим неодговорним руководиоцима нису били по вољи, или су им се замерили ко зна када и ко зна како. Ово морамо да истерамо до краја и ради сећања на наше колеге, који нису имали снаге да се носе са оваквом неправдом и себи су одузели живот, а своје породице завили у црно.

Такође, није мали број оних који су се порадовали туђој несрећи, односно остајању без посла колеге са којим су до јуче радили. Исто тако, значајан моменат са синдикалне тачке гледишта јесте да, у ситуацији када је запретио губитак посла за готово 1.000 припадника МУП-а, ниједан бројнији синдикат није био довољно одлучан и гласан у њихову одбрану, а најтрагичнија је чињеница да ни оваква драстична ситуација није ујединила синдикате у полицији, макар у тој једној активности. Неслога, суревњивост, борба за личне и групне, али не и за опште интересе – све је то сада дошло до изражаја, иако поједини од тих „бораца“ покушавају да својатају враћање колега на посао као своју заслугу.

На крају ове невеселе кадровске епизоде, која је итекако утицала на радну атмосферу у МУП-у, послодавац тј. Влада Р.Србије и руководство МУП-а најмање што би морали да ураде јесте да брзо, оштро и одлучно реагују бар на лажне спискове за отпуштање.

СПИПС се залаже за кажњавање одговорних старешина, јер део назива нашег синдиката, као и део нашег акционог програма рада нас обавезује и на борбу за неукаљан принцип старешинства. Прочистити редове старешина од оних који себе сматрају „малим боговима“, био би битан корак ка квалитетнијем деловању овог министарства, битан и за коректно и доследно спровођење инструкција и наређења самог врха МУП-а и Владе Р.Србије.

Београд, 07.03.2016.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић