КО ЈЕ ДОСТОЈАН А КО НЕДОСТОЈАН СРПСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА?

Синдикат полиције и полицијских старешина обратио се премијеру Владе Р.Србије, министру унутрашњих послова и државном секретару у МУП Р Србије, са захтевом да се детаљно испита досадашњи поступак добијања држављанства Републике Србије. Није у питању важећа законска регулатива, већ садашњи поступак надлежних служби и органа према лицима која траже пријем у наше држављанство.

Наиме, око ових поступака има много „тамних“ мрља па и индиција да су српско држављанство добијали појединци против којих су подизане оптужнице за ратне злочине, а није непознато да је и међународни дилер дроге Дарко Шарић, Миша Радуловић-Банана и други криминалци који су уз раме или близу наведених добили држављанство Републике Србије. Истовремено, за многе жељено а опет недостижно српско држављанство, добијају стране естрадне личности уз велику медијску помпу и сл. С друге стране, илустративан је пример Србина из Републике Српске кога овдашњи МУП „завлачи“ од 2008. године и званично не одговара нашем сународнику на његов захтев за пријем у држављанство Р.Србије. Овај случај није усамљен: доста прекодринских Срба, као и Срба који годинама живе у Србији а „само“ су рођени изван садашње Републике Србије, чека у бескрај жељени документ.

И ту је једна озбиљна мањкавост овог поступка на коју посебно хоћемо да укажемо. Ради се о „ћутању администрације“ које у оваквим случајевима није случајно, јер би се приликом одбијања захтева за пријем у држављанство морали да наведу разлози одбијања. А по садашњем закону, изузев негативног мишљења служби безбедности да је одређено лице деловало против државе Србије, сви остали разлози за одбијање овог захтева су ништавни. Када би лице добило одбијање свог захтева (које је у старту незаконито), имало би могућност да се жали Управном суду који би, сасвим логично и у складу са српским законима, донео решење којим би МУП-у било наложено да се овом сународнику одобри упис у књигу држављана. Овако, захваљујући „ћутању администрације“ и наведено лице али и многи други су у „пат позицији“ и спречени су вољом (или неактивношћу) појединих чиновника да постану држављани своје матичне државе. О разлозима таквог понашања не желимо да шпекулишемо, иако примери Шарића и њему сличних су довољно илустративни.

Један од могућих излаза из садашње незавидне ситуације било би давање искључиве надлежности око доделе држављанства Управи за управне послове МУП-а Р.Србије уз асиситирање безбедносних служби и то само код лица који су деловали против Републике Србије уз прецизно навођење шта је наведено лице учинило. Тим пре што је, како смо истакли, сам закон у овој области веома прецизан и не би требало да буде много дилема око овог поступка, посебно када су у питању наши сународници. Примери либералног додељивања пасоша матичне државе су у Европи доста чести а нама најближи је пример поступања Републике Мађарске.

Интересантно да су се током нашег интересовања да се реши овај озбиљан проблем, који траје већ годинама, чуле примедбе појединих функционера МУП-а да ово питање излази из оквира синдикалних питања – што једноставно не стоји. У процесу придруживања ЕУ, чему тежи готово цела политичка јавност као и актуелна власт, изузетно је битно отварање поглавља 23 и 24 које третира владавину права, за шта смо и ми као синдикат изузетно заинтересовани. Такође,  у програму СПИПС  једна од основних орјентација јесте да правна држава заживи у Србији у пуном капацитету и у том корпусу права, стицање држављанства по позитивном прописима је једно од основних које нико не сме самовољно да поништава.

Београд, 03.03.2016.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић