МЕЊАТИ ЗАКОНЕ АЛИ И НАВИКЕ

Ова тема је ових месеци поново актуелна. У сусрет нам долази јесен, а са њом и кише и страх од нових поплава. По основу питања и ставова изнесеним у овом Саопштењу за јавност који смо објавили пре годину дана, ништа се није урадило.

Због актуелности теме понављамо Саопштење, са надом да ће привући пажњу медија и оних који су задужени за ову област.

Иако су прошлогодишње поплаве у Србији однеле људске животе и нанеле директну штету од близу две милијарде евра, никако да се именују кривци за катастрофу готово библијских размера. Једни указују на небо као кривца (као да још живимо у прединдустријском добу), други проналазе кривце међу политичким партијама и државним вођама, трећи упиру прстом у Сектор за ванредне ситуације МУП Р.Србије, итд. Међутим готово нико не жели да анализира претходно дугогодишње понашање најодговорнијих: локалних самоуправа и накарадних законских решења са, најблаже речено, чудном поделом надлежности у овој области.

А заправо ту треба тражити (и наћи) кривце, јер је Законом о варедним ситуацијама стриктно предвиђено да локалне самоуправе имају процене угрожености и планове заштите и спашавања у ванредним ситуацијама (унапред), што нико, док се нису догодиле прошлогодишње поплава, није поштовао нити урадио. Већина локалних самоуправа није формирала јединице цивилне заштите опште намене, а оне које су то урадиле, учиниле су то на папиру без да су те људе обучиле и опремиле.

Шта тек рећи о актуелном Закону о водама из 2010. године из кога произилази и План одбране од поплава у Србији? Републичка дирекција за воде је у целини надлежна за тај план, водама првог реда управљају јавна водопривредна предузећа а водама другог реда локалне самоуправе, док МУП Сектор за ванредне ситуације има обавезу да спашава становништво, материјална и културна добра када до поплаве дође. Заиста, какав нормативни хаос и каква немогућност да се било ко прозове на одговорност!

Овој замршеној законској ситуацији затим треба додати евидентно невршење комуналне делатности од стране локалних самоуправа на које су обавезне Законом о комуналним делатностима. Сви смо запамтили шокантне слике преграђеним и запуштених канала пуних ђубрета и речне обале али и водотокове претворене у дивље депоније, али ретко ко је указао да је то последица нерада комуналних инспектора у локалним заједницама.

Што се тиче наказних законских решења, та пракса је настављена и када је реч о противградној заштити. Законом о министарствима из 2011. године запослени, радарски центри и опрема прешли су у надлежност Сектора за ванредне ситуације али су стрелци на терену и противградна заштита остали у надлежности Републичког хидрометеоролошког завода. Због оваквог дуализма надлежности, Сектор МУП-а је могао само да крајем фебруара ове године да предлог мера за сређивање стања у овој области, а најважније је било хитно обезбеђивање пара за ангажовање стрелаца. Међутим, небо није хтело да чека средину маја када су средства најзад обрезбеђена из буџетске резерве, већ је изручило свој товар леда на малињаке у Западној Србији. Узалуд је МУП претходно извршио све активности и набавио нових 2.900  противградних ракета и радарским центрима поделио укупно 6.732 ова пројектила – штета је већ била направљена. А РХМЗ је потписао уговоре са стрелцима тек средином маја, када су средства и коначно обазбеђена.

Из овако замршене и запуштене ситуације „светло на крају тунела“ могло би да буде доношење новог Закона о одбрани од града, којим би се обезбедило стабилно финансирање редовне набавке противградних ракета али и средства за укупно одржавање и модернизацију овог система. Овај будући закон је тренутно у фази предлога нацрта, а очигледно да би морала да се законски боље уреди и област која би обухватила превентивно сузбијање поплава, ефикаснију организацију цивилне заштите и заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Јер, сцене када локални руководиоци драматично траже помоћ Републике након катастрофичних догађања на њиховом подручју, изгледају драматично на ТВ-у или у штампи, али је питање које прво треба поставити шта су ти исти руководиоци учинили да до драматичних догађаја не дође, односно да штете буду минималне.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић