НЕОПХОДНО ЈЕДИНСТВЕНО СИНДИКАЛНО ДЕЛОВАЊЕ

Oчигледно да многа саопштења за јавност Београдског синдиката полиције и полицијских старешина изазивају бројне коментаре и реакције, и у МУП-у и у јавности. Нарочито је то случај у последње време када је реч о категоризацији полицијских управа у Србији, накнадама путних трошкова и унутрашњим реконструкцијама и рационализацијама у Министарству унутрашњих послова. На месечним састанцима са радном групом МУП-а, редовно се траже исцрпни одговори на ова (и бројна друга питања), и по правилу се добијају делимични одговори са описом тренутног стања. Међутим, када тражимо одговоре који се односи на будућа решења, они се или не дају или су врло увијени у законске процедуре које морају да се испоштују приликом и најмање промене рада и организације Министарства.

Поред оних којима је у „опису посла“ да одговарају на наша питања, јавио се и председник Извршног одбора НСП-а колега Велимир Барбулов, дакле високи функционер најбројнијег репрезентативног синдиката у МУП-у. Он је на нашу тврдњу да би се бар милијарда динара уштедела од исплате путних трошкова, када би се нашла права решења за полицајце – путнике и када би се пооштрила контрола ових издатака, колега Барбулов се није сложио са висином суме којом смо ми баратали. Без обзира што ни он а ни БСППС немају тачну рачуницу ових трошкова, битно је да је међусиндикални дијалог започео, макар и преко јавности (што је доста неуобичајено али и даље легитимно). Такође, није битно што г.Барбулов није за нашу иницијативу да се Сектор за ванредне ситуације издвоји из МУП-а, иако некадашњи ватрогасци (који су и сада окосница овог Сектора) до пре четири деценије нису били у саставу полиције. Различита мишљења о истим темама су пожељна и треба да се сучељавају у другарској, демократској и синдикалној атмосфери, а потом и да се на тај начин дође до најбољих синдикалних ставова. Што више таквих, усаглашених платформи буде међу синдикатима у полицији, већа ће бити и снага синдикалног активизма и синдикалне речи. Односно, јединствено кретање више синдиката у правцу бољег животног и радног статуса припадника Министарства, свакако је много делотворније од међусобног синдикалног надгорњавања и сукоба. Време када је сваки од двадесетак синдиката у МУП-у (свега је 5-6 истински активно) вукао на своју страну, мора да остане за нама. Пред нама у наредном периоду треба да буде сарадња, сарадња и само сарадња.

Из тих разлога, започињања дијалога „великих“ и „малих“ на синдикалној сцени у полицији, као што је то случај са НСП-ом и БСППС-ом, добар је знак да простора за заједничку акцију има само га треба искористити. Добре воље, бар у Београдском синдикату полиције и полицијских старешина за заједништвом никад није недостајало. Напротив.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић