Нишки пример као охрабрење

Полицајци Србије већ су дуго социјални случајеви, на само због ниских плата, већ и зато што су, најчешће, бескућници. Да не мора тако да буде, да све може да се реши бар за најургентније случајеве (јер сада полицајци иду у пензију као подстанари), пример је изградња 70 социјалних станова у Нишу. Иако у штампи, где је објављена ова вест, нису дати прецизни детаљи око градске инфраструктуре и др., јасно је да без материјалне подршке локалне самоуправе, не би било могуће да пројектована цена квадрата ових станова буде 634 евра.

Овакви примери – када се за потребе угрожених, пружају бројне олакшице, већ су уобичајене у Црној Гори за тамношње полицајце. Ми смо више пута упућивали захтеве доскорашњем градоначелнику Београда Драгану Ђиласу и његовим сарадницима, да град обезбеди бесплатну инфраструктуру за изградњу зграда  у којима би кров над главом нашле стотине и хиљаде полицајаца који раде у главном граду. Одговор или позив за детаљно разматрање овог изузетно важног опитања никада нисмо добили од г.Ђиласа и од Скупштине града, иако би квадратни метар стана, саграђеног на овај начин, приближно коштао као и поменути солидарни станови у Нишу.

Такође, доскорашњој градској управи ни на крај памети није пало да помогне полицајцима у Београду како би ушли у откуп непродатих станова у насељу „Белвил“ г. Мирослава Мишковића.То и не чуди јер је и данас нејасно колико је г.Мишковић платио (и да ли је платио) бројне дажбине које иду граду. Знамо да је цела та трансакција урађена на брзину и под изговором брзе изградње станова за потребе спортиста Универзијаде, али мислимо да би ту колеге из УКП-а МУП-а имале итекако посла. Уосталом, можда баш због таквог, потенцијалног посла наших колега, полицајцима и нису понуђени станови у „Белвилу“ по (реалној?) ниској цени, цени на нивоу социјалних станова који ће нићи у Нишу. Социјалних станова ће, по обећањима надлежних бити и у Борчи, али је то „на дугом штапу“ и њима нису обухваћени полицајци, тако да би „Белвил“ био најприкладније и најбрже решење.

Не улазимо у то да ли је немање слуха за муке полицајаца у Београду и Србији, одраз политичких надмудривања, у којима смо ми испали жртве али нас занима да ли ће неко од колега из Ниша добити кров над главом у најављеним социјалним становима. Оно што нас занима јесте и када ће држава имати више слуха за оне који је даноноћно бране и који су главни учесници актуелне борбе против корупције.

Кораци који морају да уследе у обезбеђивању станова за београдске полицајце, али и оне широм Србије, били би да градови и општине обезбеде бесплатну инфраструктуру за будуће станове, да се направе стамбене листе у полицијским јединицама на којима би приоритет имале колеге са најнижим примањима по члану домаћинства, да се синдикати у полицији укључе у сваку фазу овог посла који би имао трајни карактер. Јер, стање је међу полицајцима толико неиздрживо, да пролеће које долази, лако може да буде пролеће полицијских протеста и штрајкова. А када полицајци дођу до границе да више не могу да издржавају своје породице, тада ће се и читава Србија затрести. Пример из Ниша је доказ да је потребно само мало добре воље и разумевања, како важан сегмент државе као што је полиција не буде угрожен.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић