Нов корак у сузбијању криминала у полицији

Један од најважнијих елемената реформи полиције која је увелико у току, је бескомпромисна борба на сузбијању криминала у нашим редовима. Последњи случај хапшења 15 припадника Граничне полиције који су радили на граничном прелазу Градина, више је него убедљив доказ да борба против „кукоља“ у полицији не губи у замаху већ се, напротив, појачава. И то без обзира на политичка догађања у земљи, као што су, тренутно, избори за одборнике главног града.

Наиме, до скоро је владала уходана опортуна политичка пракса, да се уочи значајних избора „не таласа“, како се не би изгубио неки потенцијални бирачки поен. Таква политикантска, шићарџијска игра у којој се примена закона уподобљава политичким приликама, нема места у актуелној борби против криминала у полицији. А чини се да се хапшењем и полицијског старешине у Димитровграду, кренуло и са питањем старешинске одговорности. Можда се извршиоци који су запослени у полицији на непосредним извршилачким пословима, не би усудили на извршење кривичних дела да је њихов старешина био одговоран и вршио дубинску, свакодневну и квалитетну контролу рада својих потчињених. Питање одговорности се мора поставити и за вишег руководиоца који је изабрао сарадника који, опет, недовољно чини да се кримнал у његовој јединици не догоди. А сви се они, када ступе на руководно место, заклињу да ће „сасећи криминал у полицији у корену“ а вести о ухапшеним полицајцима и даље пуни ступце црних хроника. Ту је и питање припадника Сектора унутрашње контроле МУП-а, којих је срамотно мали број у односу на бројни састав овог министарства. Као што је СПИПС много пута упозоравао, број ових колега је вишеструко мањи од истих јединица у полицијама у земљама у окружењу. Међутим, као и са појединим другим упозорењима и предлозима, синдикати у полицији се мало слушају а многи писани предлози (па и наши) упућивани на разне адресе у МУП-у, завршавају у корпи за отпатке. Међу њима је и наше запажање да инспекторе СУК-а сви познају у министарству, што је недопустиво и потпуно неприхватљиво у свим европским полицијама са којима тежимо да имамо партнерски однос.

Очигледно да је МУПР Србије ушао у нову, квалитетнију фазу затирања криминала у полицији, за шта се Синдикат полиције и полицијских старешина одувек залагао без остатка. Новина којој се, по свему судећи, сада тежи, је ломљење отпора повећању броја „полицајаца за полицајце“, повећање тзв.командне одговорности али и више слуха за предлоге чији је

циљ побољшање стања у овој области. Јер, давнашњи изговори о беди полицајаца која наводно условљава њихово учешће у криминалним радњама, једноставно не стоје (ако је икада то и могло да буде „оправдање“ за кршење закона), после значајних побољшања радних и животних услова који су недавно успешно реализовани. Припадници полиције који су се посветили борби против криминала, од највиших старешина до позорника на улици, морају бити први који ће разоткрити криминалце у својим редовима. То је примарни задатак и овог синдиката, а још више него до сада, то мора да то постане и обавеза за сваког припадника МУПР.Србије без обзира на којем се хијерархијском месту налазио.

Синдикат полиције и полицијских старешина

председник Блажо Марковић