Обраћање Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Текст који је пред вама послали смо Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања в.д. помоћника министра г. Милошу Јанковићу

 

Поштовани,

Када смо пре неколико недеља на званичном сајту СПИПС-а објавили саопштење за јавност у коме се залажемо за професионално вођење синдикатима у полицији, од стране руководства МУП-а нам је 11. октобра брже-боље упућен Ваш допис од 21. фебруара(?) нашем министарству са мишљењем да у синдикатима у полицији могу да буду искључиво запослени у тој истој државној институцији. Ми дубоко поштујемо Ваше мишљење, односно став министарства које представљате, али се ту намеће више спорних питања на које Вам овим дописом указујемо.

Основно је питање професионалног управљања синдикатима, не само у полицији. По нашем дубоком уверењу, нема “самосталне, демократске и независне организације запослених“ (како Ви то у Вашем допису цитирате Закон о раду), без независног руководства. Челници синдиката када су, уједно, и запослени у полицији, изложени су притисцима руководства а могућност корупције је очигледна. У полицији постоје бројни синдикати, и њихови челници веома често професионално неоправдано напредују, запошљавају родбину и земљаке, уживају бенефиције које они који нису по вољи врха МУП-а могу само да сањају. Због тог очигледно подређеног положаја синдиката, у Европској унији се форсира професионално вођење синдиката – дакле, директно супротно организовање од мишљења које Ви заступате. Генерална политика Србије и председника Вучића је приближавање и усаглашавање са европским вредностима, а једно од њих је и истинска самосталност деловања синдиката.

У том контексту је и програмска орјентација овог синдиката: сарадња са послодавцем и, следствено, подржавање напора председника Вучића да полиција знатно унапреди свој и радни и животни стандард. Ранија времена, министровање Јочића када су због штрајкова отпуштани синдикалци, или време министра Дачића пуно празних обећања – ружна су (не тако давна) прошлост. Сада је полиција опремљена и личном опремом, новим униформама, новим возилима, завидним платама а граде се и станови за колеге, што је дуги низ година било незамисливо. Када се том прегнућу председника Вучића дода и тежња ка европским вредностима, јасно је зашто се овај синдикат залаже, између осталог, за професионализам у вођењу синдиката, који је уобичајен у Европи. Једноставно, нема места старој понижавајућој изреци да „када се оде у пензију, онда си мртав“.

Такође би хтели да укажемо да у Закону о раду нигде не стоји да пензионери не могу да воде синдикат у срединама где су провели свој радни век и које познају „као свој џеп“. Примере успешних синдикалних вођа који нису у активној служби имамо и у Србији (Орбовић, Ђукић и др.) јер мишљење Вашег  министарства је, ипак, само мишљење које нема обавезујућу снагу. По том питању смо консултовали и наше адвокате који се са таквим нашим ставом слажу а и Ви сте у закључку свог дописа МУП-у истакли да је то „мишљење“ а не наредба и обавеза.

Од свог оснивања 2013. године, овај синдикат се труди да има што ширу чланску базу јер је, заправо, полиција део друштва и без подршке грађана не би могла успешно да функционише. Отуда су бројни наши чланови цивилна лица која подржавају рад полиције. С друге стране, МУП који очигледно жели да Ваше мишљење прилагоди својим интересима, „хладно“ издаје лиценце за рад на пословима обезбеђења својим пензионерима. Дакле, у том случају пензионери полиције су пожељни и признаје се да су део МУП-а али не и као челници синдиката у тој истој полицији. Нама је јасно да иза тога стоји жеља садашње екипе на челу МУП-а, да синдикате контролишу преко синдикалних првака који су уједно и запослени и имају итекако интерес да „буду добри“ са министром и његовим тимом. Такав „синдикализам“ овај синдикат никада није спроводио и неће то чинити ни убудуће.

Београд, 16.10.2020.

Синдикат полиције и полицијских старешина

Председник Блажо Марковић