ОКУПАЦИЈА

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ОКУПАЦИЈА

„Србија је под окупацијом“, гласи порука Председника Коморе извршитеља. У надасве бахатом наступу на Н1 телевизији у емисији Инсајдер, Александра Трешњев нам је објаснила да јавни извршитељи раде у интересу правног поретка Републике Србије, да штите интересе и извршног повериоца и извршног дужника, да утичу на привредни раст, да омогућавају сатисфакцију грађанима и саопштила нам да не зна на који начин може да се пооштри контрола јавних извршитеља, чиме је демонстрирала отуђеност Коморе извршитеља управо од оних који су им дали овлашћења.
Ко је кривац за породичне трагедије? Александра Трешњев даје недвосмислен одговор: „Ефектива и слична удружења ометају спровођење поступка и тиме се увећавају трошкови извршења.“
Поучила нас је да је јавни извршитељ само технички извршитељ судске одлуке, а да држава у којој се не спроводе одлуке суда има проблема са владавином права. Изјадала нам се да јавни извршитељи не раде у свом интересу него у интересу државе, јер то није извршни поступак јавног извршитеља него Републике Србије, а да је трошковник по којој они наплаћују своје услуге донело Министарство правде.
Да, у праву је, није јавни извршитељ социјални радник ни свештеник. Сузних очију прихватамо одговорност што ометамо развој друштва. Крива је незапослена сиротиња која не може да прати повећање цена комуналних и осталих трошкова. И треба да им се одузме сва имовина и да их иселе, да то преузму способнији и у Комори извршитеља и у Високом савету судства препознати појединци, јер је то у интересу напретка Републике Србије. А они који буду унесрећени не треба да брину, државни апарат ће сигурно да образује нова гласачка места за деложиране грађане, у свратиштима за бескућнике и испод мостова. Не сумњамо да ће ентузијазам гласача да препозна владавину права и да је препоручи и у будућности.
„Historia est magistra vite“ – „Историја је учитељица живота“ учи се на првом часу Латинског језика. Познато је шта се све издогађало под окупацијом четворице дахија. Да ли је Султан знао или није шта они чине, предмет је за историчаре. Знамо како су прошли Руски и Немачки цар Николај Други и Вилхелм Други, а видимо како траје и влада и даље Британска династија, која је променила име из Сакс-Кобург Гота у Виндзор. Ни Руски ни Немачки цар нису чули глас народа, нису хтели или нису имали тај капацитет, неважно. Британској династији сви, па чак и њихови непријатељи, признају саосећање према својим поданицима и виде је и у будућности.
Од усвајања Закона о извршењу и обезбеђењу прошле су 4 године, таман колико траје било који рат, а грађани Србије су под окупацијом од стране јавних извршитеља. У садашњем временском оквиру потпуно је неважно да ли неко припада комунистичком или монархистичком породичном предзнаку. Сви смо уједињени несрећом коју су нам својом похлепом створили народни непријатељи – јавни извршитељи.
Сваки пунолетни грађанин Републике Србије лично је, или преко брачног друга, жртва похлепних јавних извршитеља или познаје макар до три особе које имају било какав проблем са наведеним извршитељима.
Данас, похлепни банкари, разноразни зајмодавци и обесни јавни извршитељи, користећи се нормативним двосмисленостима и празнинама у закону, нетранспарентно пописују туђу имовину и сачињавају решења о одузимању станова и возила, телевизора, столица и столова и осталог намештаја и покретне и непокретне имовине, након чега све то нестаје у Црној рупи трговине некретнинама и половним стварима. Неприметно и без правне заштите сачињавају и извршавају решења о захватању из туђих месечних прихода и објављују лицитације шпекулативно отетих станова, на којима учествују лица чија пријатељства са појединим јавним извршитељима и носиоцима правосудних овлашћења би требало да буду тема интересовања служби које су „у овој земљи задужене за истину“.
Тарифником „у складу са законом“ остварују зараде чији износ је саобразан добитку ЛОТО седмице. До енормних сума долазе увећањем основног дуга извршних дужника, који нису ни свесни да имају дуг, каматним оптерећењем кроз прикривена објављивања потраживања, односно преко бројних безуспешних достава аката, са једнословном или једнобројном грешком при упису имена, презимена или адресе примаоца препорученог писма. Не ретко, потпис о пријему документа о дугу, док је још лако исплатљив, не припада ономе коме је намењен и упућен, па је дуг остао да се каматом увећава.
Приликом спровођења самосачињених решења о свом поступању „у складу са законом“, извршитељи се не обазиру да ли је несрећни појединац узео кредит за куповину стана, односно возила, за луксуз или за пуко преживљавање, за лечење или за куповину лекова, за школовање или за плаћање рачуна комуналних услуга, за сахрану или што год треће. Острашћени и похлепом опијени јавни извршитељи окупљени у Комори извршитеља, правдајући се нејасним и двосмисленим законом, унесрећују људе и немилосрдно их препуштају њиховој судбини, којој је основа тешка немаштина, беда и туга, озбиљна болест, развод дотада дуговечних брачних заједница, отуђеност између пријатеља и родбине, па чак и између деце и родитеља. Када се у новинама прочита да је неко „извршио самоубиство“ или „побио своју породицу па онда извршио самоубиство“, пре више година размишљало се о могућности зеленашких дугова и насиља које то прати, а данас треба да се запитамо: Где су ту јавни извршитељи?
Поштар више није радо виђен познаник или пријатељ. Има ли препоручене поште, од кога је, је ли од извршитеља, пита се са стрепњом сваки грађанин Републике Србије кад угледа свог поштара како му прилази. „Кад отварам поштанско сандуче више бих волио да у њему буде бомба, него обавештење да морам да у пошти преузмем препоручено писмо“ изјављује појединац који има сина јединца првога позива и додаје „Ех, да је позив за војску, уз песму….“
Болничка одељења и мртвачнице препуне су људи средње и старије старосне доби, које је изненадио срчани удар након интервенције јавног извршитеља или као резултат прекомерног рада чији је узрок банкарска похлепа иза које стрпљиво чека јавни извршитељ. Дилема је само: да ли је несрећнику већ одузета имовина коју је имао или можда то тек следи? Можда се супружници међусобно оптужују за несрећу која их је задесила, па појединац доживљава или срчани или мождани удар. Неки у очајању самоубиством, без обзира да ли себе оптужују или не, узалудно покушавају да у својој немоћи реше несрећу која их је задесила или да макар заштите децу.
Али, спаса нема. Углавном се имовина, покретна или непокретна свеједно, отима од удовица и самохраних мајки, разведених жена са малом децом или са болесним дететом, односно болесним родитељем. Отима се од болесних баба о којима брину родбина, пријатељи или добронамерне комшије, а ако се од мушкарца нешто отима, он је обично усамљени удовац, тешки болесник или инвалид.
Зашто извршитељи траже асистенцију полиције? Па зар да се извршитељ пење по крововима и балконима спасавајући очајнике. Ако се неко поспе бензином и запали се, нека у близини буде полицајац. Извршитељ треба, као свака успешна особа да, без ризика по своју безбедност, ужива у заради коју остварује. Знају, у својој бахатости, да присутни полицијски службеници можда имају неки кредит који отплаћују, или ако су старији, имају болесног супружника за кога је потребно обезбедити лекове, те им је плата неопходна, па морају да ћутке присуствују извршењу. СПИПС је у саопштењима током претходних година извештавао о поступању извршитеља против полицијских службеника.
„Колега, молим предајте оружје“, гледајући у под, црвен у лицу, обраћа се полицајац на задатку свом колеги вече уочи деложације и мрмља „и ти би исто, задатак је“. У ратним недаћама исковано братство се истопило пред решењем јавног извршитеља.
Позивима на солидарност и супротстављању извршитељима у одбрани колега одазвали су се многи и полицајци и обични грађани. СПИПС осећа одговорност према унесрећенима и према свима који саосећају са њима, да стане на пут самовољи појединаца, који злоупотребљавајући свој службени положај унесрећују народ.
СПИПС ће предложити измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу којима ћемо, пре свега, да заштитимо нејач, а затим и да натерамо јавне извршитеље, односно повериоце и дужнике да у транспарентној и законом уређеној процедури решавају питања међусобних потраживања и обавеза.
Београд, 13.03.2019.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић