Оптимизам је неопходан

Очигледно је да у садашњем тренутку, када Србија има шансу да коначно дигне главу и ослободи се економске рецесије,  сви морамо да дамо свој допринос. Не сме бити места саможивости, посебно не у синдикалним редовима у полицији, не сме да буде борбе за сопствене фотеље, за привилегије, службене аутомобиле. Морамо да подржимо напоре Министарства да заједно са Премијером ове државе Србије да оствари обећања о социјалној помоћи од 15.000 динара сваком запосленом у МУП-у, јер су многе породице наших колега на ивици егзистенције,ми наравно из Синдиката полиције и полицијских старешина и не сумњамо у то обећање. Последње је што нас занима или готово не занима-да ли неко има положен енгленски језик,факултетску или диплому средње школе,да ли је неко добио возила или неко изгубио , то нема везе са правним и социјлним положајем свих запослених у Министрству унутршњих послова,то је неки други вид борбе нама неразумним и запосленима ама баш ништа не значи?!

То што су избори на прагу, нас као синдикалце не треба да интересује, али нас веома интересује да ли се обећања испуњавају, како перспектива запослених не би била црна, без могућности да се живи и ради као у свакој уређеној земљи. На последњем састанку радне групе МУП-а на челу са  државним секретаром г.Милисавом Миличковићем, чуле су се веома конкретне и „дебело“ започете активности око обезбеђивања доста значајног броја нових станова у Београду. Те и такве активности које нису само пука прича или испразно обећање, уливају поверење и код синдикалних челника у Министарству. Када се томе додају врло конкретни планови кадровског освежења, посебно у ватрогасно-спасилачком сектору, затим, одустајање Владе Р.Србије од отпуштања колега који у највећем броју имају беспрекорне биографије – тада се мора бити конструктиван. То значи да се свака акција која потекне, било од врха МУП-а, од неког другог синдиката или од неког трећег, једноставно мора да буде подржана, без ценкања у стилу „а шта ја као појединац од тога имам“.

Свако ко је објективан мора да призна да је дошло крајње време за усмеравање напора свих у правцу значајног побољшања услова рада и живота запослених у МУП-у. Последњих годину и по дана су били веома тешки, много тога нам је ускраћено једноставно зато што земља више не може да живи на кредит. Све смо то самопрегорно поднели, у име бољег сутра. Да ли је то боље сутра ту, иза ћошка, то још не знамо, али ћемо се за то као синдикални посленици беспоштедно борити. Та борба неће бити против некога, већ, напротив, заједно са онима који такође исто желе напредак и бољитак. Много је знакова да боља времена долазе, врло су конкретне и поједине иницијативе покренуте од врха власти, а тичу се полиције. Будућност ће показати да ли смо у праву али Синдикат полиције и полицијских старешина и његови чланови имају право да буду оптимисти.

 

Синдикат полиције и полицијских старешина

Председник

Блажо Марковић