Освета „комуналаца“ без преседана

Да безобзирност, осветољубивост и узимање закона у своје руке  немају границе, потврда је понашање у поступци комуналне полиције града Београда. На овом истом месту сам 31. јануара потписао текст под насловом „Ко коси а ко воду носи“ који је изазвао добар део јавности да искаже своје дубоко неслагање са поступцима ове назовиполиције, што се подударило и са силеџијским понашањем „комуналаца“ према девојци ухваћеној у шверцу у аутобусу ГСБ-а. Сутрадан је већ уследила унтервенција  „повређених“ тзв. „заштитника“ комуналног реда, када су покушали да ми однесу нерегистровано возило испред зграде у којој станујем. И све то без било каквог писаног упозорења на које су, иначе, обавезни, али нису обавезни према грађанима, тј, према мени који сам их критиковао због недоличног понашања, силеџијста а највише због тога што се представљају као некакви полицајци, па се њихове „брљотине“ рефлектују и на нас униформисане полицајце Републике Србије. Наредбодавци акције против мене, односно они који су упорно желели да се освете, сачекали су да прође десетак дана од мог оглашавања поводом покушаја отимања мог возила, и када је  по њиховом мишљењу прошло довољно времена, акцију су поновили данас, али са више „успеха“ него први пут. Аутомобил ми је одузет јер сам имао обавезу и као грађанин али још више као председник једног полицијског синдиката, да упозорим на људе у униформама који, недовољно обучени, али веома добро опремљени (за разлику од обичне полиције!) покушавају да изигравају шерифе у главном граду Србије. И то им и успева, јер нико од надлежних не стаје на страну грађана чија права ова господа у униформама и са значкама сличним полицијским, свакодневно крше. А улице Београда никада нису биле више закрчене продавцима „контејнерске“ робе, непрописно паркираним аутомобилима, а град крцат бројним комуналним прекршајима. Али зато је било и људи и осветничке воље да се два пута интервенише над једним нерегистрованим аутомобилом полицајца који једноставно не може, као ни хиљаде његових колега да састави крај са крајем, а некмоли да плати регистрацију прастарог возила (јер има мању плату од ових назовиполицајаца).

Овај пример не даје одговор на једноставно питање: где је крај овој самовољи, где је крај овој „држави у држави“ званој комунална полиција? Да је нешто овако урадила полиција, новине и ТВ станице би биле (са правом) пуне приче о кршењу људских права и слобода, о безобразној и насилној освети, о гушењу синдикалне речи. Да ли ће и поводом овог случаја, али сада са комуналном полицијом, бити таквих реакција? Не знам, али дозволићу себи да у то сумњам јер „држава“ звана комунална полиције је, изгледа, изнад сваке критике.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић