Партија звана синдикат (ПСС)

У најави „великог“ протеста који је обнародовао мучени Вељко Мијаиловић челник Полицијског синдиката Србије, „велику и јаку коалицију“ су требали да чине војска полиција и народ на једном месту, тачније на Андрићевом венцу у Београду. Припадника војне полиције је било пар стотина, Вељкових тобож синдикалаца стотинак и народа који је он бучно најавио није било више од Вељкове дружине. Али је зато било политичара на овом назови синдикалном окупљању: био је ту председник Демократске странке Драган Шутановац, ваљда у потрази за сигурним гласовима на предстојећим београдским изборима. Ту је био и Бошко Обрадовић, председник минорне партијице која је на волшебан начин ушла (у некој коалицији, наравно) у српски парламент тамо правећи свакодневни циркус. Било је ту још неколико политичара па и представника минорних синдиката у полицији. Све у свему, неколико стотина окупљених на Андрићевом венцу, предвођени не Вељком, као што је он то замишљао и желео већ његовим менторима, који су се и јавно показали на овом скупу.
Поставља се једноставно питање: какав је то, и да ли је то уопште синдикални протест? Шта ће припадници Војске и полиције Србије да исходују за своје чланство овим и оваквим својим појављивањем на улицама Београд? Још веће је питање, шта значи та коалиција са Демократском странком, па и са Дверима, и какви су им заједнички политички циљеви? Синдикат полиције и полицијских старешина месецима упозорава на политичку игру коју игра челник ПСС-а а која је све даље од синдикалних циљева и синдикализма као таквог. У неколико саопштења смо отворено рекли да се челници поменутог синдиката крију иза синдикалне маске зарад остварења политичких циљева, тачније само једног циља – рушења актуелне власти. То што се гласно прозива министар унутрашњих послова за све и свашта, што се сваки потез реформи у полицији осуђује и анатемише – само је изговор за стварање експлозивне атмосфере у полицији оносно за урушавање тог једног од најбитнијих стубова власти у Републици.
Малобројност чланова овог синдиката који су се појавили данас у Београду, поставља још једно оправдано питање, знајући да се чланство ПСС рапидно смањује. Питање гласи: да ли тај синдикат тренутно има репрезентативност те захтевамо од МУП-а да преиспита број чланова овог назови синдиката. Такође, дугогодишњи, да не кажемо вечити председник ПСС-а би требало да јавно објасни својим члановима шуровање али од данас и отворену сарадњу са демократама јер смо сигурни да колеге које су се у једном тренутку определиле за синдикално учлањење у ПСС, нису своје приступање (али и део своје плате кроз чланарину) дали за политичке подметачине и мућке. Јер, већ дуже време се управо то питање поставља међу припадницима Министарства а највероватније није дргачије ни међу припадницима Војске Србије. Наиме, оно што захукталим синдикалним(?) опозиционарима никако неће да буде јасно, јесте да синдикализам има своја ограничења, пре свега према злопотреби синдиката у политичке сврхе. Данашњим окупљањем и договорима и на овом скупу са опозиционим политичарима сва правила су, овога пута јавно прекршена. И не само јавно него и намерно прекршена са већ поменутим циљем, који је светлосним годинама удаљен од истинског синдикализма.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Балжо Марковић