Писмо Лепомира Бакића Министру

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Кабинет министра
Министру унутрашњих послова г.Небојши Стефановићу

Поштовани г. министре

Обраћам Вам се са молбом за пријем на разговор и објашњењем о поступцима и опхођењем начелства Управе за обезбеђење према мени. Зовем се Лепомир Бакић, од оца Ивана полицајца такође, завршио сам Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици, затим Криминалистичко полицијску академију у Земуну, запослен сам у Управи за обезбеђење на месту инструктор за физичку обуку са звањем виши полицијски инспектор. Поред горе наведеног члан сам и репрезентације Србије у бодибилдингу и фитнесу, као и активни спортиста, такмичар и шампион. Најзначајнији резултати су ми вишеструки шампион Србије, првак Балкана, вицешампион света, једини Србин који је носилац медаље са купа “Арнолд Шварценегер” и прошлогодишњи сам светски шампион и мистер универзум. Освајач сам и много националних и интернационалних признања у области спорта, проглашен за најбољег спортисту Академије, организатор и предавач на неколико семинара на територији бивше Југославије у области правилног тренинга, здраве исхране и спорта. Тренутно сам један од најперспективнијих такмичара које наша земља има и као такав тренутно се налазим у припремама за такмичење IRONMAN у Холандији где ћу представљати нашу земљу као једини представник који је добио позив за учешће.
У више наврата гостовао сам на телевизији и све дневне новине су писале о мени и мојим достигнућима у спорту, вршећи на тај начин промовисање мог спорта али и презентацију МУП-а. После учешћа и победе на светском првенству у Италији прошле године, нико од тада руководећих људи у МУП-у, а ни из моје Управе ми није честитао на победи, нити ми је указао поштовање и подршку иако сам писао молбе за пријем и бившем министру и његовом кабинету на које нисам добио ни одговор. Много пута приликом проглашења мојих победа интонирала се химна наше земље и виорила српска застава у иностранству, а ја сам у интервјуима више пута поносно истицао да сам припадник Министарства унутрашњих послова Србије и стално се трудио да подигнем углед МУП-а.
Међутим, стално сам наилазио на неразумевање за моје потребе као професионални спортиста, од стране непосредних старешина у Управи, који су се трудили да ме спутају и зауставе. Разлог је био што нисам хтео да уписујем пролазне оцене колегама који нису у стању да прођу обавезне физичке провере, као и што сам уз помоћ Београдског синдиката полиције и полицијских старешина (10.07.2014.) изнео чињенице на састанку са радном групом Министарства на челу са државним секретаром о стању и обучености припадника управе. Тачније указивао сам на неспособност за рад једног броја пратилаца који обављају најсложеније послове праћења лица. Моја морална и професионална одговорност као спортисте и човека који није могао да гледа како људи који су физички неспособни, раде посао обезбеђења лица, а заправо нису способни ни себе да сачувају. Толико је мојих питомаца са академије нераспоређено на радна места, док на другој страни имамо добар део припадника Управе за обезбеђење који су тренутно неспособни за посао који обављају јер су физички неспремни. Моји проблеми настају од изношења чињеница на поменутом састанку, са помоћником ове управе Пером Богдановић, који ме од тада малтретира и како ми је сам и изјавио жели да ме истера на улицу. То чини и преко својих подређених, а мојих непосредних шефова Јове Мокрића начелника одељења за организацију и обуку, затим руководиоца одељења за обуку Дражена Благојевића и мог непосредног руководиоца групе за физичку обуку Бранка Никитовић. Ова група људи се окомила на мене константно вршећи притиске и уцењивања, чак су ми писали дисциплинску пријаву због тога што сам дана 10.07.2014.године, као један од чланова делегације Београдског синдиката заједно са председником синдиката Блажом Марковић, био на поменутом састанку са државним секретаром МУП-а г.Миличковићем. Тада сам изнео проблем на видело о физичкој, здравственој и тактичкој неспособности пратилаца и припадника УЗО. То сам учинио јер сам непосредно учествовао у тестирању пратилаца и проверавањуњихове физичке спремности у последње три године и могу одговорно да стојим иза свих чињеница које сам тада изнео да су истина. Иако нисам био у обавези да се тог дана јављам старешини, јер сам ишао на састанак који се одвијао такође у просторијама МУП-а у Палати “Србија”, ја сам, као и вођство синдиката у чијем сам саставу и био, обавестио моје старешине дан раније да ћу присуствовати том састанку. Упркос томе они су мени написали дисциплинску пријаву за тежу повреду радних обавеза и дужности, односно за напуштање радног места без дозволе старешине. Поред очигледне намере да врше мобинг надамном тиме су чином угрозили и моје право на синдикално деловање, а све због тога што сам изнео прљав веш у УЗО за који су они најодговорнији.
Кап која је препунила чашу и због чега се, уз сагласност председника БСППС Блаже Марковића, обраћам Вама десила се 02.09.2014.године када сам требао да гостујем у јутарњем програм на ТВ Пинк и говорим о спорту и мом такмичењу за које се спремам, а имао сам одобрење од стране Бироа за медије и информисање МУП-а послато на е-маил, али горе наведена господа нису хтела да ме пусте да идем на гостовање уз образложење како немају папир који није могао да стигне из техничких разлога до пола 9 када сам требао бити у студију, али би био достављен мојим старешинама у току дана, а и имао сам е-маил одобрење.
Надам се да ће те Ви господине Министре имати разумевање и подршку за мене јер сам полицијско дете, школовани полицајац, професионални спортиста и активан припадник полиције и као такав желим да учествујем у изградњи и унапређивању бољег Министарства унутрашњих послова Р.Србије, као и да вршим, и кроз сопствено сопортско ангажовање, промоцију МУП-а и Србије у најбољем могућем светлу, како у домаћим медијима тако и на такмичењима у иностранству.

Београд, 05.09.2014.

Главни спортски координатор БСППС
виши полицијски инспектор –инструктор
ЛЕПОМИР БАКИЋ