ПИТАЊА ОШТРА – ОДГОВОРИ ПОЛОВИЧНИ

Августовски састанак представника БСППС и радне групе МУП-а на челу са државним секретаром г. Милосавом Миличковићем протекао је у врло конструктивној атмосфери. На самом почетку, председник синдиката г. Блажо Марковић запитао је присутне старешине због чега толико дуго трају истраге унутар Министарства против појединих колега, међу којима има и доктора наука и генерала полиције. Нагласио је да је недопустиво да ове истраге, и када се не окончанчају кривичном пријавом код надлежних тужилаштава, и даље остају својеврсни „белег“ на каријери али и животу оних на које су се односиле. Такође, нагласио је да овај синдикат никада неће стати на страну било ког припадника Министарства који је извршио кривично дело, прекршај или дисциплински прекршај али, истакнуто је упозорење да ће се кривично гонити они који су намерно иницирали неосновани прогон колега, јер је то једини начин да се овакви примери шиканирања сузбију и да не поприме размере врло ружне и врло негативне појаве. Истовремено, овакви случајеви детаљно и циљано „цуре“ у јавност и пре него што се формира оптужни предлог до кога често и не дође. Међутим, МУП односно Служба за контакте са медијима, готово ништа не предузима да заштити колеге у јавности од којих су поједини, колико до јуче, заузимали високе руководне  положаје. У том контексту је и прогон члана овог синдиката од стране његових старешина, наводно због недовољно прецизног јављања да ће одсуствовати са посла због прошломесечног састанка БСППС-а и ове радне групе, а по свему судећи то је освета јер је на јулском састанку указивао на велике недостатке у раду своје јединице.

Једно од питања са претходног састанка било је због чега 22% полицијских службеника није прошло физичку проверу у прошлој години (или преко 4.500 полицајаца)? Јасан одговор није добијен, изузев податка да је 152 колега неоправдано изостало са провера и да се против њих 104 воде дисциплински поступци док за осталих 48 колега нема података (?). Такође нема одговора ни да ли 151 колега који је трајно ослобођен ових провера (категорија „трајно“ уведена је 2012. године), има и даље полицијска овлашћења или не.

На састанку је изречена и констатација, која је позната и министру Стефановићу, да готово све формације у МУП-у раде послове обезбеђења, иако је то искључиви посао Управе за обезбеђење, тако да је у оквиру Жандармерије основано и посебно одељење за обезбеђење које се бави само овим послом. О овој аномалији и преклапању овлашћења, наш синдикат се више пута оглашавао у јавности и преко званичног сајта синдиката.

На захтев БСППС-а на састанку је дотакнуто и питање накнаде за превоз запослених. За месец дана за потребе превоза запослених у седишту МУП-а, исплати се 80.600.000 динара а за запослене у полицијским управама још 121.500.000 динара, односно месечно око 200 милиона динара. Наравно, овлашћења запослених немају утицај на исплату накнаде за превоз. У МУП-у је око 80% запослених у статусу ОСЛ и УСЛ и на трошкове њиховог превоза се одваја 160 милиона динара месечно, односно за све запослене 1.920.000.000 годишње за градски, приградски и међуградски превоз. На састанку је истакнуто да је неопходно да, уколико неко поседује информацију о ненаменском коришћењу службене легитимације, да такве случајеве пријави надлежним службама. Такође је наглашено да је тенденција раста путних трошкова, која је својевремено била енормно висока, сада заустављена и тежи се да се ови изузетно велики трошкови смање. У овом контексту, наш синдикат заложио се да се формира комисија на нивоу Министарства која би са тужилачким органима појаснила да ли је лажно приказивање путних трошкова дисциплински прекршај или кривично дело преваре. Да ли ће ова иницијатива бити прихваћена остаје отворено питање.

Оно што је близу решења, јесте припремање законског предлога у новом Закону о Министарству унутрашњих послова, да се полицијским службеницима дозволи додатни рад на организован и јаван начин. Како су чланови радне групе истакли, мора да се зна шта може полицајац да ради (и колико) а шта не може у свом слободном времену. Подршку оваквом гледању на додатни рад, дала је и недавна пресуда Уставног суда по истом питању.

Такође, добијено је и обећање да ће свако радно место бити под лупом, па и места пратилаца која заузимају поједине колегинице (неке чак и као вође групе), које те послове не раде, нити су обучене да раде, али примају новчани додатак за те (неурађене) послове. По свему судећи, пред решењем, и то системским, је актуелно питање видео-надзора на путевима и улицама. Заправо, за ову намену су одвајана средства од 2010. године до 06.10.2012. године, када су Законом о буџетском систему угашени рачуни МУП-а на којима су средства скупљана. Тада је било око 170 милиона динара за ову намену, која су се „претопила“ у  буџет  и квалитетне камере нису набављене. Актуелни министар дао је хитан налог да се град Београд, аутопут и гранични прелази „покрију“ квалитетним видео-надзором, како се не би поновио трагичан случај са Бранковог моста у главном граду.

У целини, учесници састанка су давали одговоре на поједина питања које је постављао овај синдикат, а на поједина нисмо добили прецизне одговоре. Оно што је битно, јесте да се дијалог између руководства МУП-а и БСППС-а наставља у задовољавајућем духу, односно да постоји воља за даље партнерско превазилажење проблема који се свакодневно постављају пред систем безбедности, припаднике Министарства али и пред синдикалне посленике.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић