ПОХВАЛЕ И УПОЗОРЕЊА

Иако остаје још доста тога што се мора да разјасни у случају нестанка новинара из Беле Цркве Стефана Цветковића, оно што је сада сасвим јасно је веома ефикасно поступање полиције и БИА-е у његовом проналажењу. Нема сумње, а то признају и они који нису благонаклони према раду МУП Р.Србије, да је Министарство реаговало веома брзо и професионално, да су ангажовани сви безбедносни и технички капацитети како би се нестали новинар пронашао.

Похвале и признања не смеју да изостану после овако обављене широке акције која је била условљена, не само проналажењем Цветковића, већ и због горког искуства од пре доста година, када су убијени новинари Ћурувија, Пантић, Дада Вујасиновић. Срећом то се овог пута није догодило, а шта се стварно догађало показаће истрага која је у току. За нас је битна муњевита организација потраге, координисани рад служби и јединица полиције на проналаску новинара и успешан завршетак акције.

Овај позитиван пример поставља питање због чега су, ако се полиција показала овако ефикасна (а јесте!), многа убиства лица из подземља без решења, односно без откривања починилаца. Да би се дао одговор на ово веома озбиљно питање, морамо се вратити на стање од пре више година које је владало у полицији а за чије исправљање је потребан дубински студиозан рад и време. Ради се о „избушености“ појединих сегмената полиције, односно о оним полицијским службеницима којима је место иза решетака), а који дају инсајдерске податке криминалцима али и појединим медијима. Поред веће безбедности информација, на чему се здушно ради последњих година, проблем је и у наслеђеним бирократским методама. Односно, када се за одређену новчану накнаду добијају одређене вредне информације из подземља, следи бесмислена пракса писања извештаја о тој трансакцији, узимања потврда о предатом новцу – односно остављањ писаних трагова ко је и због чега примио новац, што, наравно, многи даваоци информација никако не желе. Што се тиче сарадње грађана око разоткривања криминалних радњи, многи се не усуђују да о својим сазнањима обавесте полицију управо из наведених разлога „избушености“ које још увек има, иако знатно мање него раније. Јер, основа сарадње полиције и грађана је поверење а оно је било веома нарушено током претходних година, да не кажемо деценија. И то поверење се полако враћа, али за то треба јако дуго времена и рада. Садашња ситуација је оптимистична у том смеру, јер реформа полиције која је у току захвата и тај изузетно важан сегмент, без кога је било какво озбиљно сузбијање криминалитета готово немогуће. Због свега тога треба наставити што брже и што ефикасније са реформама у полицији, како би се безбедност грађана подигла на што виши ниво. То је задатак и за послодавца али и за сваког припадника полиције као и за синдикате у полицији. Овај задатак се за Синдикат полиције и полицијских старешина једноставно подразумева.

Београд, 18.06.2018.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић