Помоћ Удружењу пензионера МУП-а

Кабинет министра унутрашњих послова

Министру унутрашњих послова г.Небојши Стефановићу

Помоћнику министра, начелнику Сектора за материјално-финансијске послове г. Жељку Веселиновићу

Поштовани,

Обраћамо Вам се са жељом да својим ауторитетом разрешите проблем са којима се суочавају чланови Удружења пензионисаних радника МУП-а. Наиме, када смо средином октобра прошле године на свом сајту објавили саопштење под називом „Клуб пензионера МУП-а у запећку“ са жељом да се Удружење пензионера МУП-а активира код челника министарства око добијања бесплатног аутобуса једном месечно за излете својих пензионисаних колега, нисмо мислили да ће се ова иницијатива „саплести“ на првом кораку. А први корак је требало да буде слање дописа – молбе МУП-у у писаној форми за таквим возилом. До тог акта, који је требало да садржи потписе свих чланова комисије Удружења која се бави излетима као и потпис председника Владимира Алексића, није дошло због немуштих изговора управо првог човека пензионера МУП-а. Зашто ту молбу колега Алексић није хтео да потпише и зашто то није послато званичним путем министарству, и даље није до краја јасно.

Оно што је јасно јесте (а и о томе наречени Алексић има дилему) зашто се овом темом бави Синдикат полиције и полицијских старешина. Први разлог је што се програм овог синдиката разликује од програма осталих синдиката у МУП-у и по том документу пензионери МУП-а су цењене и уважене колеге али и чланови овог синдиката. За разлику од осталих синдиката, СПИПС не сматра колегу који је отишао у пензију мртвим и непостојећим, већ напротив, сматрамо да им је место у нашим синдикалним редовима. Сходно томе и њихови проблеми, па и овај са доделом бесплатног аутобуса за потребе излета пензионисаних колега, јесте и ствар синдиката, бар оног какав је наш. Да пензионерима треба помоћи, били сте и Ви г. министре сагласни у разговору са челницима пензионера, уз ограду да се термини коришћења морају усагласити са потребама службе које, наравно, имају предност.

Али, да би се једна жеља и намера и практично спровела, неопходан је био и званичан захтев који Удружење пензионисаним радника МУП-а, односно њен председник није желео да се упути. Зато се и овај синдикат појављује са таквом молбом али сагледавајуће цео настали

проблем са ширег становишта. Прво је учешће пензионера у синдикалном раду унутар МУП-а где би њихово огромно искуство било драгоцено. Затим, мало је позната чињеница да у Србији пензију прима преко 100.000 пензионисаних радника МУП-а и да су они један неискоришћени потенцијал и као гласачи али и као знатна логистика активностима полиције на терену и међу грађанством. Не треба заборавити да је захтев за бесплатним аутобусом 10 пута годишње (јер се излети не одвијају у децембру и јануару) није производ ничијег хира, већ скромних примања пензионера и озбиљног поскупљења превоза до излетничких дестинација.

За крај: самовољи било ког челника у Удружењу нема места. То није само организационо него и морално питање односа према колегама са којима смо до јуче делили горак полицијски хлеб са девет кора. Управо зато Синдикaт полиције и полицијских старешина подржава до краја молбу пензионера за доделом бесплатног аутобуса како би се додао квалитет више животу људи који су дали најбоље године живота полицији.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић