Помоћи интервентним патролама у Београду

Интервентне патроле ПУ Београд очигледно нису биле у жижи интересовања оних који су одлучивали о статусу јединица приликом последњег „тумбања“ у МУП-у Р. Србије. Случајно или не, ове колеге које се свакодневно на улицама Београда хватају у коштац са криминалом и криминалцима, са озбиљним ремећењима ЈРМ-а, са потезањима ватреног и хладног оружја у бројним ситуацијама где људски животи, па и њихови висе о концу – никако да добију ни одговарајући статус али ни помоћ од других специјалних и посебних јединица. А те формације МУП-а, не само да су далеко боље опремљене и да су далеко бројније од једне интервентне патроле у једној смени на подручју општине у ужем градском језгру, него су и далеко боље плаћене иако им посао није свакодневно излагање насиљу и насилницима.

Како се безбедносне (не)прилике из дана у дан усложњавају, неопходно би било да се на улицама главног града (где обитава четвртина становништва Србије) појаве и патроле САЈ-а али и Жандармерије. И то не само када је у питању сузбијање демонстрација или осталих ремећења ЈРМ-а у већем обиму, него свакодневно, као део уобичајених активности. Специјална и (од скоро) посебне јединице сувише су добро плаћене да би само чувале амбасаде „важних“ земаља или одржавале кондицију у својим објектима. Овде се треба оградити и признати да је изузетно битан свакодневни задатак Жандармерије чување административне границе са АП Косовом, али ту се листа дневних задатака на терену готово исцрпљује. Мислимо да би и добар део ових колега волео да ради полицијски посао на терену, што би уједно била огромна помоћ ПУ Београд а посебно  њиховим колегама из интервентних јединица. Такође, те колеге би требало наградити повећањм плата до нивоа који сада имају сајовци или припадници Жандармерије.

Такође треба озбиљно узети у разматрање предлог да се Одред Жандармерије у Беогрду значајно бројчано повећа. Разлози су многобројни: од поменуте помоћи интервентним јединицама до брзине интервенције на београдским улицама када се догоде неке демонстрације. Чак и када се најаве овакви ванредни догађаји, присуством већег броја жандарма у објектима који су стационирани у Београду, оствариле би се значајне уштеде око транспорта додатних једница, дневница њиховим припадницима, хабања опреме и возила итд.

На крају само једно запажање: бројни синдикати у полицији се јагме да имају што више чланова из ових јединица јер је износ чланарина директно везан за висину плате (а плате жандарма и сајоваца су међу највишима). Али нико од тих брижника (за чланарине) није ни прстом мрднуо око било каквог унапређења рада и интервентних патрола и САЈ-а и Жандармерије. Битно је да „лова капље“ а за један од основних задатака синдиката  – унапређење рада Министарства – као да никог од колега синдикалаца није брига. То одсуство бриге за резултате рада због којих нас грађани и плаћају, заиста је поражавајуће и Синдикат полиције и полицијских старешина се труди да исправи то колико може.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић