ПОСЛЕ УСВАЈАЊА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ: НЕОПХОДНО СИНДИКАЛНО ПРЕСТРОЈАВАЊЕ

Закон је суров али је закон – гласи стара латинска пословица и то је после изгласавања новог Закона о полицији, реалност која никако не иде на руку припадницима МУП-а. Ко је и какав допринос дао оваквом новом закону, сада и није посебно важно, иако се зна да се глас репрезентативних синдиката није много чуо а поштовао се још мање. За то су одговорни управо синдикалци који су својим понашањем срозали углед синдиката на веома ниске гране. Што се тиче СПИПС-а, своје смо предлоге образлагали тамо где смо могли и колико се то могло за добијених пола сата на месечним састанцима са члановима радне групе Министарства.

Свесни да су одредбе Закона о полицији врло рестриктивне према правима запослених, синдикални посленици у Министарству тренутно протурају тезу да ће се одредбе овог правног акта „омекшати“ доношењем будућих правилника МУП-а. Наравно да је то само алиби за пропусте који су већ учињени од стране синдиката током доношења закона и да у будућим интерним актима МУП-а никаквог одступања неће и не може бити од већ усвојених чланова Закона о полицији.

Шта преостаје синдикалном покрету у полицији у наредном периоду? Што се тиче овог синдиката, његово деловање ће бити усмерено, много више него раније, ка правној заштити чланства. Тежиште рада неће бити разни бенефити, пакетићи, набавка јефтинијих производа и услуга, већ доследна законска заштита не само чланова овог синдиката, већ било ког колеге који нам се обрати. Да је оваква орјентација неопходна, показује пример невраћања на посао колега који су правоснажно ослобођени после вођења кривичних поступака, иако је такво обећање дато од стране Секретаријата МУП-а. Такође, више је него сигурно да ће правна помоћ затребати и колегама који су „скинути“ са списка за отпуштање (ради се о 400 припадника Министарства). Јер, није одређено где ће они бити враћени, да ли су њихова некадашња радна места у међувремену „затамњена“, тј. укинута. Та питања нису разрешили чланови комисије који су их „спасли“ од отпуштања, тако да није искључено да адвокати синдиката имају пуне руке посла.

Једном речи, синдикализам у полицији изгубио је врло важну битку (додуше, без неке велике борбе и отпора), али то не сме никога да обесхрабри. Најмање ће се то десити у СПИПС-у, јер иако се овакав положај запослених, знатно лошији него до сада, мора прихватити он је уједно и изазов за много садржајније синдикално деловање. Од кукања и прозивања одговорних нема неке користи али има од престројавања синдикалних редова, посебно у правцу заједничких акција, што је једини пут до бољитка свих запослених.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић