„ПОТОЊА ПАМЕТ…“

Лепо наш народ каже:“Потоња памет мачку под реп“, односно да се на појаве мора на време реаговати, јер када реакције закасне, штета је већ увелико причињена. Управо је то случај са покретањем поступка од стране РРА против ТВ емитера у чијим су програмима учествовали криминалци и тиме постајали, готово, хероји и узори младима. Ми смо се још током фебруара и почетком марта ове године обратили  јавности саопштењима због оваквог фрапантног величања криминалаца у емисији „Досије“ на ТВ Новој. Реакције није било иако смо издали чак ТРИ саопштења за јавност, згрожени као полицијски синдикат популаризацијом криминалаца чија досијеа познајемо до танчина.

С друге стране, такође је прорадила „потоња памет“ и код надлежних око диплома 560 студената ДИФ-а који сада, десет година касније сазнају да су завршили курс (који су дебело платили), уместо да су стекли диплому више тренерске школе и вишу стручну спрему. И та брука се вукла по фијокама и по јавности, а све је било зачињено и шиканирањем професора ДИФ-а који је целу ову високошколску ујдурму разоткрио. Међу студентима је било и преко стотину припадника МУП-а за које се сада не зна да ли ће бити враћени на радна места са средњом стручним спремом, да ли ће враћати део плате (коју су, заправо, у међувремену поштено зарадили), итд. Подсећања ради и о овом смо случају такође издали драматично саопштење за јавност.

Сајт Београдског синдиката полиције и полицијских старешина је веома посећен управо зато што није посвећен и не обраћа се само свом чланству већ и свим припадницима МУП-а, али и јавности. Јер, нема разумевања проблема у полицији без разумевања јавности и без разумевања околности и друштвене стварности у којима полиција у Србији егзистира. Нама је јасно да, борећи се само за плате и само за стандард запослених у МУП-у, не испуњавамо у потпуности синдикалну мисију, већ морамо  да упозоравамо и на овакве појаве какве су ове две горе описане.

Знамо да су та наша упозорења читана и од људи који нису професионално везани за полицију (нпр. посленици јавне речи). И то је добро. Оно што није добро то је недопустива тромост институција у Србији, њихово бојажљиво (не)поступање у оквиру сопствених надлежности због страха од реакција политичара, јавности, других институција и ко зна још од чега. При том, одговорни у тим институцијама хотимично заборављају да су и они, као и полиција, чувари ове државе али и да коначно реаговање није  само само по себи довољно, већ мора да оно буде ПРАВОВРЕМЕНО. Јер, ако се мере предузимају са огромним закашњењем, штета је већ начињена и не може се поправити. Отуда и онај мачак и његов реп са почетка овог саопштења.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић