Право на штрајк није укинуто

По свему судећи ретко је ко читао Преднацрт Закона о унутрашњим пословима који је истакнут на званичном сајту МУП Р.Србије. Да је читан, поготову од стране челника бројних синдиката у полицији, не би се међу припадницима Министарства проносиле, углавном нетачне гласине, о појединим његовим решењима, док се нека важна (за сада само предложена) решења и не спомињу.

У поменутом Преднацрту постоји 248 чланова будућег закона, међу којима је и чл. 150 који се односи на право на штрајк, што је изазвало највише узбуђења међу синдикалцима. Међу запосленима се шири неистина да је будућим законом полицајцима забрањен штрајк, иако се у том члану никаква забрана не помиње, већ пише да ће се и на полицајце, као и на друге запослене грађане, примењивати општи прописи о штрајку. Изузеци су да штрајка не може да буде када је у земљи ратно стање, оружана побуна, ванредна ситуација, непогоде-несреће или угрожавање ЈРМ у већем обиму. Остаје питање коме је требало да шири неистине о немогућности штрајковања и да ли је у питању неупућеност у садржај будућег закона, или намера да се прикаже некаква синдикална активност и тамо где је нема, односно где нема потребе за њом.

Када смо код дезинформација, такође није тачно да се укидају чинови генерала у полицији, јер је чланом 135. Преднацрта предвиђено да овај чин додељује Влада Р.Србије.

За разлику од поменутих чланова, битнији су неки други који се не помињу међу синдикалцима у МУП-у. Тачније, реч је о образложењу чл.8 које се односи на превођење садашњих колега са статусом ОД и ПД у статус државних службеника. Та активност „довешће до значајних уштеда приликом усклађивања плата (ових колега) са платама државних службеника“(цитат). Заправо, овим образложењем се каже да ће овим колегама бити смањене плате, што је поред садашњег смањења плата од 10%, још један озбиљан удар на кућни буџет оних припадника МУП-а који су, ионако, на доњој лествици примања у Министарству.

С друге стране, чланом 148. се дозвољава, уз писмено одобрење директора полиције, односно лица које он овласти, рад полицијских службеника ван радног времена, уз услов да тај рад не утиче на законито и правилно обављање (редовних) полицијских послова. Такође, у Преднацрту је истакнуто да полицајац на том додатном послу нема право да примењује полицијска овлашћења. Врло је битан и чл.145. којим се забрањује полицијским службеницима да буду чланови политичких странака и организација као и политичко деловање у Министарству. Овиме се пресецају амбиције појединаца који желе да напредују у служби, учлањујући се у поједине партије на власти. С тим је у вези и једно од образложења овог будућег закона, где се истиче да су разлози за његово доношење и увођење система каријерног напредовања. Међу разлозима су и укупна реорганизација полиције, разграничења између полицијских службеника и других државних службеника у МУП-у, проширење полицијских овлашћења у складу са новим законима, као и проширење овлашћења у контроли рада полиције.

У овој ери свеопште штедње, врло је битна напомена која стоји на самом крају овог будућег закона, да за његово спровођење нису потребна додатна фиансијска средства.

Сада су на потезу синдикати у полицији који треба да стављају своје примедбе и предлоге и др., али је очигледно неопходан предуслов да прочитају и проуче Преднацрт пре него што почну да га критикују. Уз једну напомену: жалосно је (и недопустиво) да ниједан представник синдиката није био позван у радну групу која је састављала Преднацрт, тако да је врло мала могућност да синдикати битније утичу на неке измене. Што се тиче Синдиката полиције и полицијских старешина, ми ћемо то свакако покушати, јер се ради о изузетном документу који ће одређивати судбину свих запослених у Министарству у будућности.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић