Предизборно време чуда

Предизборно време је не само време обећања већ и право време чуда. Када се пре готово месец дана на састанку синдиката и секретара МУП-а г. Милорада Тодоровића договарало, по ко зна који пут, око исплате фамозних 10.000 динара запосленима (избори тада нису били извесни), већина је била за то да повећање плате буде 5.300 динара уместо назначене помоћи. Наш синдикат са још неколико мањих синдиката био је за решење да цео износ од 10.000 динара буде део плате. У међувремену, објављено је одржавање парламетарних и градских избора и одједном, гле чуда, пре три дана на сличном састанку у сличном саставу, сви су за суму за коју смо се ми од почетка залагали да буде део плате. Али опет, по старом обичају, представници МУП-а имају стару „кваку“: ако се на све то сложи Министарство финансија.

Шта овакво понашање МУП-а и, сада већ бившег министра, показује? Прво, да је за тај врх, Министарство унутрашњих послова Р.Србије полигон за политичку промоцију и да се проблемима запослених, а посебно њиховим социјалним положајем, баве тада и онолико, колико очекују повећање страначког рејтинга у јавности и колико су им нужни бирачки гласови запослених. То показује и овај последњи случај, јер је крајње неозбиљно да сада може цела помоћ да буде део плате, иако је све то могао бивши министар да недавно договори када је усвајан републички буџет за ову годину. Заиста неозбиљно и прозирно поигравање пропадницима МУП-а, поигравање које траје већ шесту годину. Као да је Министарство крпа која се употреби када је потребна партији која поставља његове челнике, а затим баце ту крпу у запећак. И што је најтужније и за сваку осуду, у свом том политиканству, ти поступци не наилазе на отпор синдиката у полицији, већ чак имају и помоћ у тим нечасним поступцима.

По свему судећи, БСППС ће морати да ускоро изведе мали предизборни тест: да затражи од свих релевантних политичких странака да обећају повећање плате свим запосленима од 20.000 динара, уколико им допадне МУП после избора. Они који то обећају, могу сигурно да НЕ рачунају на гласове припадника Министарства, јер ми сви већ имамо дуготрајно искуство са нереалним и лажним обећањима која се никад не испуњавају. Докази су лош социјални положај запослених, застарела и недостајућа опрема, наоружање, службена возила, огромни дугови МУП-а на све стране итд. Једном речи, доста је лажи, лажних обећања, манипулација а највише нам је доста махања МУП-ом као партијском заставом, што припадници Министарства и Београдски синдикат полиције и полицијских старешина никада неће дозволити.