Пријава МУП-а Државној ревизорској институцији

Република Србија
Државна ревизорска институција
Државном ревизору г.Радославу Сретеновићу

 

МОЛБА ЗА ПОСТУПАЊЕ У СКЛАДУ СА ВАШИМ ОВЛАШЋЕЊИМА

 Београдски синдикат полиције и полицијских стерешина увек се залагао за заштиту интереса припадника МУП-а, али и самог Министарства и његовог буџета као и закона у целини. Случај Драгољуба Пеураче је само повод да Вам укажемо на неправилности и кршење закона у веома великом броју случајева који се догађају у последњих шест година. Сходно томе обраћамо Вам се као Државном ревизору Р.Србије да у складу са Вашим овлашћењима извршите ревизорску контролу у Министарству унутрашњих послова Р.Србије, због оправданих сумњи које ћемо изнети у продужетку овог документа.
Државни секретар МУП Р:Србије г. Вања Вукић дао је 30.03.2014. године саопштење за штампу у коме је навео следеће чињенице:

–         да је Драгољуб Пеурача радник МУП-а;
–         да постоји споразум о привременом премештају МУП-а и Министарства рада у коме стоји да Пеурача сва права остварује у МУП-у;
–         да су на предлог државног секретара Министарства рада г.Драгог Видојевића, Пеурачи исплаћиване новчане стимулације у МУПу;
–         да је на предлог истог државног секретара Драгољуб Пеурача ванредно унапређен.
По нашем виђењу, оваквим поступцима одговорна лица су сачињавањем поменутог уговора, оштетили буџет Министарства унутрашњих послова. С тим у вези су следеће чињенице:
–         да је Пеурача одлуком Владе Р.Србије постављен за директора Инспектората рада и да му је након те одлуке морао да буде замрзнут радни статус у МУП-у;
–         да је одлука Владе о именовању Драгољуба Пеураче на поменуту функцију наступила пре склапања споразума и да тај споразум није у складу са чињеницом да је у том моменту Пеурача већ именован на функцију директора Инспектората рада;
–         да у Инспекторату рада није предвиђен бенефициран стаж са увећаним трајањем па га ни Пеурача није могао да остварује;
–         да Закон о полицији чл.4ст.2 предвиђа да само запослени чији су послови у непосредној вези са полицијским пословима као и други послови које министар унутрашњих послова овласти за обављање одређених полицијских послова, могу имати службену легитимацију у смислу чл.32 Закона о полицији. То је у супротности са потписаним споразумом јер министар унутрашњих послова није прописао овлашћења за послове у другом министарству а посебно не за обављање послова директора Инспектората рада. Такође, на основу истог члана није могуће рачунати стаж у увећаном трајању раднику који се споразумом упућује у Инспекторат рада;
–         очигледно је да је овај споразум штетан по Министарство унутрашњих послова и није смео да буде потписан према Закону о државним службеницима и кодексу понашања државних службеника. С тим у вези је и наш захтев да Ви извршите увид у СВЕ међуресорне споразуме, јер смо убеђени да они врве од незаконитости и неправилности.

На жалост, случај колеге Пеураче није усамљен и то је још један разлог због чега Вам се обраћамо. Број оваквих споразума је огроман и знатан број радника МУП-а ради на осноу оваквих мањкавих (а често и незаконитих) споразума у другим министарствима као и у самој Влади задржавајући веће плате које су имали у МУП-у и остале бенефиције које су остваривали као полицајци. Тиме је МУП веома материјално оштећен а Београдски синдикат полиције и полицијских старешина ће се због оваквих злоупотреба, које имају све елементе кривичне одговорности, обратити и другим државним институцијама.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић