Промене сигурно долазе и у МУП

Најзад је на помолу рашчишћавање ситуације у МУП-у и то, на срећу, на боље. Последњи догађаји у Србији дају реалну основу за наду да ће бројни проблеми и дилеме па и поједини криминални случајеви у МУП-у бити до краја рашчишћени, да неће бити „невидљивих руку“ које заустављају неопходне реформе у Министарству. Управо то, реформе и конструктивна критика били су истински циљ Београдског синдиката полиције и полицијских старешина и то давно пре данашњег дана од када је сасвим јасно да промене у МУП-у, са великим „П“ неминовно долазе. И док смо се ми оглашавали неколико пута недељно у јавности са животним темама и радним потешкоћама полицајаца, остали синдикати, тачније СВИ остали синдикати су ћутали и политикански калкулисали.

Да подсетимо: упозоравали смо на неопходне промене како не би дошло до провале гнева незапослених и гладних суграђана по босанском сценарију, писали смо о варањима врха МУП-а да социјални додатак не зависи од њиховог ангажовања и, посебно од ангажмана премијера, већ од неког другог министарства, тражили смо брзо и коначно решење о смењеним старешинама чија кривица није доказана. Такође, солидарисали смо се са грађанима који су у поједним градовима (Нови Сад, Лазаревац, Ниш), оправдано јавно протествовали због криминала на улицама својих градова. У саопштењима за јавност разоткривали смо закулисне криминалне радње које су имале за циљ смењивање директора полиције г.Вељовића и генерала полиције начелника УКП-а г. Миловића, јер сметају крупним криминалним босовима. Смена ове двојице челника била је акција које је на срећу пропала, али синдикати у полоицији се ни по овом питању нису оглашавали, иако су добро знали да то није било просто кадровско питање, већ опстанак полиције у својој основној функцији. На жалост, ти синдикати, па чак и они најбројнији, нису стали у подразумевајућу одбрану професије од које и за коју сви живимо. У одбрани професије, БСППС је протествовао због расипања пара у МУП-у и то расипања министарства које је годинама у финансијској дубиози, али ни по овом питању нисмо имали чак ни вербалну помоћ синдикалних колега. Најмање смо наилазили на разумевање ових колега када смо критиковали партијско и рођачко запошљавање у полицији што једноставно наша високоризична професија не трпи. Због овог последњег саопштења за јавност, челници нашег синдиката трпели су директне последице, и да се друштвене околности нису промениле, те репресалије би се свакако још више увећавале. Наравно, солидарност осталих синдикалних колега не очекујемо, а вероватно је не би ни било (част изузецима).

Али, то није ни битно. Најбитније је да ће сада, то је извесно, доћи до крупних позитивних промена за које смо се ми, практично једини на синдикалној сцени МУП-а, последњих месеци бескомпромисно залагали. Сигурни смо да ће доћи до постепеног али сталног побољшања радних али и животних услова припадника МУП-а Р.Србије (али и свих других грађана), и у то име поздрављамо промене које су на видику. Такву шансу као друштво, али и као полиција, не смемо пропустити и то се неће догодити.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић