ПСС лажи и подметања се настављају

Наставља се политички популизам тобожњих синдикалаца Полицијског синдиката Србије. Овога пута повод за њихове политичке изјаве је радни материјал који се волшебним путем нашао у њиховим рукама, а односи се на будући закон о полицији. Ударна изјава челника ПСС-а за медије је да се овим правним актом (који је још увек у фази израде!) и формално озакоњује полицијска држава у Србији у којој, по речима ових правних експерата, иначе и сада живимо.

Оваква изјава је вишеструко шокантна, поред тога што је трагично нетачна и бомбастична. Чак и екстремне опозиционе партије у критици актуелне власти, нису ишле толико далеко да у Србији виде тоталну самовољу актуелне власти оличене кроз незаконите поступке полиције и безбедносних служби. Али Вељко Мијаиловић то све види, а од „доказа“, новинарима говори о усменим исказима власника аутобуса из унутрашњости, којима су букачи ПСС-а требали да се појаве пред зградом Владе Србије (или зграде Председништва – свеједно). И ту треба да се верује на реч и Верљку и његовом потпредседнику Павићевићу, као и њиховој тврдњи да се спрема закон којим би се контролисали политички неистомишљеници и нережимски новинари. То њих брине, а ни речи о томе, ако је таква угроженост стварна, она се, ваљда, односи на све грађане и опасна је за све људе на територији Републике!Али, не. За Вељка и компанију народ није интересантан као ни сопствено чланство (изузев њихове чланарине), већ је битна заштита Вељкових политичких ментора и истомишљеника.

Треба јасно истаћи да ујдурма око будућег Нацрта измена и допуна Закона о полицији, који се ради у МУП-у, а чији радни материјал нико у јавности није ни могао да види, осим наводно ПСС-а, поменутим синдикалцима је само повод за ново политикантско пљување власти, министра Стефановића и његових сарадника, али и грађана Србије. И такав непримерен однос потиче од човека и његове братије, који већ 15 година срљају из лажи у лаж, из једне манипулације у другу. Тај човек не може да се уздржи ни од бруталних напада на СПИПС који по њему има свега три члана (па зашто га онда уопште помиње?), и чијег је и Генералног секретара погрешно именовао. Да се ради о лажима којима се Вељко обилато служи, најбољи доказ су, средином септембра, одбачене кривичне пријаве против министра од стране Трећег ОЈТ у Београду. Ове кривичне пријаве су поднете анонимно (толико о моралу подносиоца) и очигледно потичу из исте кухиње у којој се крчкају и политички оброци ПСС-а за наивне.

Међутим, што се тиче Вељка и његових све малобројнијих следбеника, вер одавно нема више наивних. Цела његова политичка игра је већ добро

позната и чак их више ни ПСС аутори не крију и не оспоравају. Спорно је „само“ блаћење идеја синдикализма у МУП-у, вишегодишњим политичарењем ове назови синдикалне дружине. Докле тако, питање је и за синдикалне челнике осталих синдиката у полицији, али и за руководство самог Министарства.

Синдикат полиције и полицијских старешина

председник Блажо Марковић