РЕФЕРЕНТНА И ОГЛЕДНА ЛАБОРАТОРИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ДРОГА

Неопходност да Србија има референтну лабораторију за идентификацију и испитивање психоактивних контролисаних супстанци, односно опојних дрога и психотропних супстанци, препознала је и ЕУ обзиром да је наша земља на „балканској траси дроге“. Донација опреме за ове намене, вредна 2,5 милиона еура, стигла је пре пар година у Србију и уз сагласност Министарства здравља одговорног за овај пројекат, а без примедби Министарства унутрашњих послова, завршила у складишту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, тачније у просторијама Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду.
Тамо чами, не користи се ни опрема, али ни одобрена додатна средства овог донаторског програма, која су намењена за оспособљавање и пуштање у рад ове лабораторије и обуку лабораторијског особља. О каквој важној и драгоценој опреми је реч, довољно је истаћи да је у Европи поседују биране институције.
Шта чинити у оваквој ситуацији када се преко потребна опрема из ЕУ складишти и скупља прашину?Како добијену референтну лабораторију пребацити из надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја у надлежност оних институција и стручњака који знају шта да се ради са њом?
Очигледно је да многима у министарствима унутрашњих послова и здравља није јасно чему она све служи и какав је њен (потенцијални) шири значај. Да појаснимо онима који би требало то да знају, то је заправо кровна научна установа која успоставља јединствене критеријуме и методе за спровођење стандарда за рад овлашћених лабораторија, врши анализе и суперанализе, припрема националне водиче за узорковање и руковање узорцима, припрема референтне стандарде, сарађује са националним лабораторијама других земаља, обучава лица из овлашћених лабораторија код нових лабораторијских метода итд.
Она би требало да помогне нашим оперативним радницима у њиховим свакодневним задацима и да им каже да ли је нека, до тада непозната, супстанца, која је заплењена претходног дана, опасна по људско здравље и шта да се ради у оквиру оперативних задатака. У оквиру тога се подразумева да би та референтна лабораторија о томе одмах известила Министарство здравља, које јој је и надлежно, уз предлог о стављању те, нове, супстанце на списак забрањених супстанци, како би оперативци могли да до краја успешно обаве започети задатак.
Да се запитамо коме не одговара да се тако брзо пређе пут од откривања нове супстанце до законске забране и могућности оперативне обраде и процесуирања?
Очигледно да би референтна лабораторија, поред своје првенствене намене, била итекако корисна за развој капацитета наших служби и профитабилна за нашу државу којој је сваки динар (и евро) велики и неопходан.
Треба имати на уму да су руководства у министарствима унутрашњих послова, здравља и просвете и образовања били пре, а и сада су из исте партије. Питање за све нас је да ли је Министар унутрашњих послова био обавештен о детаљима, а ако јесте, што је вероватно, зашто та сазнања није поделио и са својим директором полиције г. Милорадом Вељовићем и начелником УКП-а Родољубом Миловићем. Можда је разлог томе што обојица поменутих високих функционера Дирекције полиције нису тада имали Решења о постављењу. Случајно или намерно?
У исто време, на одређеним местима, ускладиштено је шест одузетих илегалних лабораторија којима су се служили произвођачи дроге. Даноноћно их чувају криминалистички инспектори који ни издалека нису научени како да се заштите од испарења и хемијских остатака речених лабораторија, односно од опасности које вребају од заплењене опреме.
Шта чинити у оваквој ситуацији када се неадекватно едуковани полицајци свакодневно излажу опасности?
Можда би први корак могао да буде, по предлогу упућених колега, да се од заплењених лабораторија, организује огледни центар кроз који би пролазили сви теренски полицајци. У таквом центру би могли да се обучавају и колеге из региона, што би свакако утицало на повећање рејтинга Србије и српске полиције у региону.
Можда их треба подсетити да се више од 80% класичног кримналитета у Србији изврши због дроге и у вези са дрогом. Да су сваке године све веће и разноврсније количине заплењене дроге, а да готово и не постоји обука на сопственој заштити наших колега од ове савремене куге.

Да закључимо: када је у питању безбедност и едукација полицајаца који су свакодневно у борби против дроге и када је могућност Србије да буде водећа у овој грани криминалистике – нема места за сујете политичара. Једноставно је недопустиво да ексклузивна опрема чами у складишту, а да се необучене колеге излажу опасности чувајући заплењене лабораторије. Да ли ту има пропуста у раду који се граниче са извршењем појединих кривичних дела, мање је важно. Најважније је да се хитно реагује, јер реке дроге које протичу Србијом, захтевају врхунски обучене полицајце, али и врхунску опрему и лабораторије, како би биле заустављене.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић