Реформама против криминалаца у сопственим редовима

Случај жандарма Саше Михајлова који је недавно ухапшен у Новом Саду приликом покушаја пљачке поште, за припаднике Жандармерије али и полиције у целини је сам по себи сраман случај. Ипак, има и неких појединости које би могле да буду корисне приликом рашчишћавања неких негативних појава у МУП-у а које се не односе само на ову јединицу.

Ради се првенствено о интенцијама будућег Закона о полицији у коме би припадници специјалних јединица пролазили темељне психолошке, безбедносне и физичке провере без обзира на претходно проведено време у тим јединицама (Мијалков има 45 година и дугогодишњи стаж у полицији и Жандармерији). Поред тога сви би морали да прођу обуку у трајању од шест месеци која би била конципирана посебно за специјалне јединице. Тај ниво обуке би морао да буде много захтевнији него што је то садашњи Куперов тест, што је задатак који у блиској будућности чека Управу за образовање. Саму проверу кандидата за специјалне јединице (који би потом добијали петогодишње лиценце за рад у тим формацијама), не би смеле да врше њихове садашње старешине јер је велика вероватноћа да би „попуст“ имали „миљеници“ командира, а то се не сме дозволити. Испитне комисије би морале да буду састављене од неутралних полицијских старешина (можда и из БИА)  да би се избегло било какво фаворизовање појединаца. Овај корак у реформисању састава специјалних јединица, не би био потпун уколико се не дозволи да команданти сами бирају своје сараднике и да им се не намећу, као у претходном периоду министра Дачића, сарадници који немају ни искуства, ни способности за специфичне задатке специјалних јединица.

Одговор на питање:А шта са онима који не прођу захтевне тестове за  припаднике специјалних јединица? Те колеге сигурно неће остати без посла, могу да раде у осталим полицијским јединицама па и послове обезбеђења у Управи за обезбеђење где је плата мања, али грађани Србије очекују од специјалаца пуну стручну и физичку припремљеност уз висок степен одговорности и личног поштења. Да је сада такво стање, случаја Мијалков не би било. Он је у време пљачке поште био шеф I тима, I вода III чете новосадског Одреда Жандармерије, иако је командант овог одреда много пре извршења овог криминалног акта, поднео захтев Дирекцији полиције да Мијалков буде смењен или суспендован. Зашто то није урађено, тачније зашто је захтев команданта овог одреда лежао у нечијој  фиоци док није пукла брука, питање је које тражи одговор. Истовремено, није била тајна међу његовим колегама да се тај жандар задуживао где је стигао и да је претерао у томе, иако је имао врло солидну плату. Ту плату или чак и плату курира у Жандармерији волео би да добија и потписник ових редова (иако има факултетску диплому), али очигледно Мијалкову то није било довољно а истовремено је заказао и механизам заштите полиције од оваквих појединаца. Управо стварање ефикасног система заштите од криминалаца у сопственим редовима, један је од најважнијих задатака будуће реформе полиције чији почетак сви у МУП Р.Србије жељно очекују.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић