Само да не буде рата!

Завршетак косовске драме који је, изгледа, при завршетку, неке је главе које су или усијане или политички инструиране, постакао да се бусају у „груди јуначке“ и да призивају ратне бубњеве. За такве „милитатне колеге“ ништа не значе миротворне акције садашњег државног врха који управо преговорима жели да избегне бесмислено ратно прегањање које појединци, у полицији, призивају. Као да се те „милитатне колеге“,не сећају бомбардовања дугог 78 дана од стране НАТО агресора, као да се не сећају својих колега који су изгинули и током агресије али и пре ње, као да не виде катастрофалне последице које су оставиле бомбе обогаћене уранијумом.

Заговорници ратне одбране Косова и Метохије, у којој су несебично и безрезервно учествовали бројни полицајци много дуже од ратна два и по месеца, оставивши своје здравље али и животе у тој борби, нека се упитају да ли би у такав бесмислен и унапред изгубљени сукоб, послали своје синове. Сигурно да не би – јер то су по правилу људи који више рат од мирног решења спора. Свакако да сваког припадника полиције Србије боли чињеница да његова држава нема ингеренције над 15% своје територије и то оне која је духовна колевка српског народа и српске цркве. Али то је неминовна реалност које су нарочито свесни они који су се за ту колевку српства беспоштедно борили али и они који су са те територије бесповратно отерани и натерани да започну безбеднији, али емотивно сиромашнији живот на територији уже Србије.

Нове генерације, које би неки тако лако жртвовали у безизгледном рату, морају да науче што више о колевци српског народа али и о жртвама које су поднели полицајци Србије у жељи да се та колевка сачува. Ми, који припадамо генерацији у плавим униформама, која је за тај идеал итекако крварила, мислимо да веома имамо право да дигнемо свој глас против бесмислица које се у последње време чују – о одбрани Косова и Метохије оружаним путем.

Јер ту има много више политичарења него промишљања, много више страсти него разума а код појединаца много више ситних интереса него искреног родољубља. Таквих својеврсних акција подстицања патриотског духа којим се захтева крв наше омладине, оканиле су се и партије које су својевремено заговарале бескомпромисну одбрану КиМ. Мислимо да је време да то учине и оне усијане главе у полицији које то заговарају сада, скоро две деценије касније, у условима изузетно промењених геостратешких околности. Јер, бољи су и веома дуги преговори у Бриселу, него рат у којима би полициајци али и сви други браниоци Србије били „глинени голубови“ зарад нечијих неразумних ратнохушкачких парола.Моја искрена жеља је да коначно Србија полититички победи ,без рата!

Синдикат полиције и полицијских старешина

председник Блажо Мраковић