Серијал „Досије“ фасциниран смрћу

Синдикат београдске полиције и полицијских старешина већ је два пута реаговао саопштењима за јавност на емисије серијала „Досије“ са ТВ Прве. Осетили смо се позванима да реагујемо као „друга“ страна, јер су се на оној „првој“ ударној страни, величали криминалци Аркан, Гишка, Бели, Љуба Земунац. Интересантно да наша саопштења, односно реаговања на беспризорна упутства садашњој омладини да своје животе осмисле на начин како су то чинили поменути криминалци пре 15, 20 и више година, није запазило ни једно јавно гласило.  Најмање је лоше ако је изостанак реакције на наша саопштења посленика јавне речи био због струковне, новинарске солидарности са аутором „Досијеа“. Много је лошије ако је то ћутање доказ да ми у другој деценији 21. века, живимо у криминализованој и таблоидној стварности 90-тих година 20.века, када су били врхунски идоли криминалци предебелих кривичних досијеа, пуних сведочанстава о пљачкама, убиствима, сакаћењима, отимачинама и др.

У емитованим епизодама сада већ фамозног серијала, појављују се рођаци поменутих криминалаца, новинари „црних“ хроника, полицајци са маргина поменутих криминалних случајева.Ти „жестоки момци“ „национални хероји“, готово па „божји“ људи, описани су са симпатијама, њихове животне приче су готово авантуристички безазлени заплети, њихова недела су, по сведочењима учесника серијала, малтене врхунац сналажљивости и луцидности. А вишеструки боравци по европским затворим, испадају као ексклузивне прилике да се (бесплатно) науче страни језици.

Можда се наивнији гледалац и може сложити са оваквим бајкама ТВ Прве. Ипак, аутори емисија, па и родбине криминалаца намерно заборављају (поред осталог), најважнији податак: да су сви поменути „јунаци“ серијала, без изузетка, били убијени. Живот им је прекинут ватреним оружјем када су били у пуној снази, на врхунцу какве-такве криминалне моћи.

Шта сугерише овакав ТВ излет у свет криминала, са оваквим (логичним?) фаталним крајем „јунака“ „Досијеа“? Да ли је смрт као највиши идеал препоручена младима у Србији, јер је  јасно да „значајна“ криминална каријера само тако може да се оконча. Да не понављамо тезу о „привлачној“ формули живљења без учења и рада и без поштовања најосновнијих друштвених али и хришћанских норми.

Заправо у „Досијеу“ је фасцинација смрћу (из другог плана) и то је  основа приче о свим криминалним ликовима који су поменути, и који, осим што имају улогу да повећају гледаност ТВ Прве, легализују криминал као модел понашања али се о насилној смрти као последици тог понашања, говори као о ирационалној појави која није ни приближно тако важна као што је то „турбулентан“ живот. Такво беспримерено величање криминала и, посредно, величање смрти, и поред ћутања јавних гласила, БСППС неће никада дозволити.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић