СИНДИКАЛНА ПРАВА И ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ

Став највећег броја синдиката у полицији да када припадник МУП-а оде у пензију, није више пожељан члан синдиката, потиче из ускогрудог мишљења да чланарина која се члану одбија од плате, оправдава и активност на његовој синдикалној заштити. Заборавља се, намерно или не, да је тај колега у пензији и даље колега и да има своје потребе око којих синдикат може да помогне, без обзира да ли стиже уплата његове чланарине. Управо таква орјентација да се помаже и пензионисаним колегама, јесте део програма Синдиката полиције и полицијских старешина. Јер се овај синдикат определио да буде синдикат не само запослених, па и пензионера полиције, већ и грађана који имају жељу да помогну органе безбедности у Србији.

Полицајци, посебно они који су радили на терену, радују се одласку у заслужену пензију после деценија проведених на тешком, одговорном али часном полицијском послу. Код пензионисаних руководилаца полиције дешава се да се осећају ускраћени, да се повлаче и „крију“ од доскорашњих колега и да се често осећају неиспуњени. Овај синдикат је и њихов синдикат иако су пензионери (што је јасно из самог имена), тако да је наша обавеза да и даље будемо у контакту са свим пензионисаним колегама као и онима који су активни припадници Министарства. У руководству овог синдиката покренуће се акција на поновном покретању иницијативе да запослени полицијски службеници могу да легално хонорарно раде одређене послове, чије се извршење не коси са службом унутрашњих послова. Таква иницијатива од пре доста година, у којој је учествовао и потписник ових редова, поднета је тадашњем министру унутрашњих послова, направљени су и формулари које је требало испуњавати за започињање хонорарног рада припадника МУП-а, како би се та активност могла да прати и контролише. Међутим, те наше иницијативе и предлози, завршили су у нечијој фијоци а од тадашњих обећања да ће се овај вид допунске зараде легализовати (јер има доста полицајаца који раде илегално) и да ће се наћи у Закону о полицији, није било ништа. СПИПС ће, поред „оживљавања“ горе наведене старе иницијативе, покушати да изнађе начин како да се сам синдикат укључи у налажење посла за пензионисане чланове на пословима за које они имају интерес и квалификације.

Очигледно да је крајње време да синдикати у полицији изнађу нове моделе сопственог ангажовања, јер је време пуког скупљања чланарине и понеке хуманитарне активности, давно прошло. Ако хоћемо да чланство не гледа синдикате на начин да су задужени само за организовање доделе новогодишњих пакетића за децу или Дана жена, морамо да посматрамо наше колеге као грађане према којима имамо обавезе и када напусте активну службу. Њихова права не престају са престанком радног подноса – она се мењају у грађанска права где синдикати такође могу итекако да помогну. Наравно, то могу да ураде само оне синдикалне организације чији се челници не баве искључиво запошљавањем своје родбине, сопстевним „скакањем“ на професионалној лествици или стицањем личне материјалне користи. Колико се ко ангажује на напред постављеним питањима, утолико ће бити јаснија подела између оних који желе чланство ради чланарине и погодности које синдикално вођство може да пружи и оних који желе да до краја спроводе синдикалну мисију међу колегама, били они пензионери, активне колеге или обични грађани.

Београд, 03.09.2018.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић