СИНДИКАТИ – ЗАШТИТА ОД БАХАТОСТИ РУКОВОДИЛАЦА

Просто да човек не поверује: после готово 25 година синдикализма у МУП-у и његовог каквог-таквог сталног развоја, сада се појављују поједини руководиоци који негирају важност синдиката, себе представљају као „мале богове“ који ће по свом ћефу одлучивати ко остаје а ко не у служби. И то су по правилу руководиоци без значајнијег руководног искуства, они који су се руководних позиција дочепали захваљујући партијским, рођачким, земљачким и ко зна којим другим везама, а не захваљујући претходним резултатима и професионалним успесима.

Увек је било таквих индивидуа, али се у последње време њихов број значајно повећао, размахао и добио у снази искоришћавајући најављену акцију Владе Р.Србије око смањења државног апарата. Наравно да ти вајни руководиоци никако немају у виду да ће и ако буде „сече“ у Министарству, да ће се она одвијати по јасним критеријумима, где не би смела да буде ни мало присутна самовоља старешина.

Забрињавајући однос према синдикатима је знак за тренутну реакцију самог врха МУП-а. Челници овог министарства морају да заузму јасан и недвосмислен став да је постојање и делање синдиката у полицији битан коректив унутрашњег живота и рада у МУП-у. Највише старешине морају да покажу да су заиста за партнерски однос са синдикатима, а не да нереаговањем, односно прећуткивањем последњих догађаја и понашања практично подстичу неодговорне старешине да шире узнемиреност међу запосленима. Комешање у полицији може врло лако и брзо да постане врло бурно, јер су се, поред описане руководне бахатости и омаловажавања синдикализма, стекли и остали негативни услови за бунт: смањење плата, укидање социјалне помоћи, смањење дневница итд, итд. Последњи примери изигравања апсолутних господара судбина запослених од стране једног броја руководилаца, уопште нису потребни ни Министарству ни синдикатима, а најмање запосленима. Зар полицијски службеници поред озбиљних безбедносних задатака који се свакодневно пред њих постављају и које успешно решавају, морају и да се „улизују“ руководиоцима (по правилу оним неспособним) како би остали на послу за платицу којом једва они и њихове породице животаре. Што је много, много је! Због тога Синдикат полиције и полицијских старешина инсистира да челни људи Министарства изађу из својих кабинета, казне бахате руководиоце који су прекардашили у претњама потчињенима, а остале у руководном ланцу упозоре (и подсете) да су синдикати драгоцени партнери у свакодневном раду Министарства унутрашњих послова.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић