СОЛИДАРНОСТ

Можемо ли се сетити шта значи реч солидарност. Ми који се бавимо синдикалним радом можда и знамо, неки други су чули, неки наслућују, неки се претварају, а неки благе везе немају шта значи „СОЛИДАРНОСТ“ за функцинисање синдиката. Солидарност би требало применити у праве сврхе.

Тешко можемо да се присетимо где је употребљена, где смо се као синдикати полиције солидарисали и у име чега о око чега бисмо се сви сагласили. Ако дође из из Бироа дирекције нека финансијска солидарност, добродошча је, али постоји и она друга, можда и важнија. Без солидарности нема организованог ШТРАЈКА, без кога нема синдиката.

Солидарност је у Србији заборављења реч. Нема је у страначким кампањама, не чује се на протестима. О њој се не говори ни у станицама полиције, школама, ње нема чак ни на болничким шалтерима. Дошло је време, неминовно, када завршисмо са годишњим одморима. Дало се за море, а мало је остало за зимницу, можда и ништа. На реду су протести, које већ имамо у најави, а они имају свако своју суштину.

Просветни радници најављују протесте, подељени у више синдиката, а самим тим има и више захтева. Слабо плаћени, за неке размажени, јер раде „само четири месеца“, просветари се боре уплашени за своју егзистенцију и својих породица.

Имамо и раднике који остају без посла, можда (свакако) и новинаре, па и полицајце, мада знамо шта су они захтевали и зна се шта су добили.

Само се мало вратимо у прошлост, сви који штрајковали или протествовали у друштву, где је сиромашних 90%, као и сваки покушај да се радник избори за своја права, уместо подршке имали су за награду латетни подсмех и презир оних којима су се упућивали синдикални захтеви.

Да би се избегао подсмех и презир, потребна је врлина, који су скоро сви заборавили: СОЛИДАРНОСТ.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић