СПРЕЧИТЕ СИНДИКАЛНЕ ПРОФИТЕРЕ!

Пре две године престали смо да примамо социјалну помоћ од 10.000 динара, сума је тада смањена на 5.700 динара уз додатак за минули рад сваком поједином припаднику МУП-а. Тиме се тада неславно завршила дугогодишња синдикална борба, уколико је то и била истинска борба за стандард полиције а не борба за појединачне бенефиције, запошљавање родбине синдикалних функционера уз један нови бенефит који Вам нуде тзв „велики синдикати“ у полицији – одлазак у превремену пензију. Они ће Вам исходовати пензију под условом да имате повишени притисак или шећер али је најбитније да будете миљеник високих функционера синдиката. Можете у ову пензију и ако ваша појава нервира старешине,који резонују да је боље да Вам помогну око „сређивања“ пензије него да ми смета при мом каријерном напредовању.

За време мандата министра Дачића трајала је годинама комедија око социјалног додатка и (неуспеле) жеље припадника МУП-а да он постане део плате, што се вечито одлагало, одуговлачило уз давање (неиспуњених) предизборних обећања. Када је  дошло до смањења поменуте помоћи долази до апсурда: од три најбројнија синдиката, један је поздравио одлуку о смањењу помоћи (?), други је најавио штрајк па одустао а реаговање трећег се тек очекивало и зна се како се завршило. Једном речи, настављена је конфузија око овог питања које се годинама повлачило, али на које ни синдикати у полицији нису давали јасан и јединствен одговор, што и не зачуђује. Превише је личних интереса синдикалних челника, превише су се појединци, који сами себе зову борцима за права полицајаца, бавили борбом за сопствена права и сопствене бенефиције. У тадашњој ситуацији, готово већина синдикалних посленика, по старом „добром“ обичају су ишли у Кабинет министра да чују „одакле ветар дува“, да би онда те ставове руководства МУП-а представљали своме чланству као своје. Данашњим даном смо добили нову Владу Р.Србије, тако да ће челници тзв. великих синдиката у полицији наставити (по обичају) одлазак у Кабинет министра, наравно без стварних синдикалних захтева и разлога, осим за своје лично каријерно напредовање у шта ћете се врло брзо и уверити. Управо у томе лежи одговор зашто се спровођење истинских идеја синдиката своди на активности врло малог броја синдикалних ентузијаста. Већ годинама трају пристајања на манипулације синдикалним покретом, што, последично, резултира управо оваквим поразним резултатима посебно на плану социјалног статуса запослених у МУП-у.

Да би све било још компликованије, уназад две године мора се узети у обзир објективна, изузетно тешка економска ситуација у земљи, не смеју се заборавити ни поплаве које су нас задесиле и огромна средства која су нам биле потребне за обнову земље. Због свега тога, ударно синдикално оружје – штрајк, нити је имало смисла у таквој ситуацији, нити је имало изгледа на успех. Једино што су тзв. велики синдикати у полицији постигли да то једино синдикално ударно оружје ШТРАЈК више не постоји ни дефакто ни дејуре.

Припадници полиције никада се нису понашали ван времена и околности које владају у Србији коју свакодневно бране. Због тога је јасно да борба за бољи стандард за сада, мора да се ограничи на парцијална решења као што је предлог СПИПС да припадници полиције који раде у Београду добију повећање плате од 30% (Нови Сад, Ниш и Крагујевац +20%) или да се и полицајци из ових градова уврсте, када се ванредно ангажују, међу колеге које добијају накнаду за повећање ризика и оптерећења тзв. дневницу од 1800 дин. Негативне околности и људи који мисле само о свом добитку, само су лоше пропратне појаве у синдикалном покрету у полицији које ће, ако Господ да нестати, али сама идеја синдикализма се неће угасити. То Синдикат полиције и полицијских старешина никада неће дозволити.

Београд, 13.08.2016.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић