СПРЕЧИТИ ШИРЕЊЕ МРЖЊЕ ПРЕМА РОМИМА

Према попису из 2011. године, Роми су у Србији трећа етничка заједница по бројности (после Срба и Мађара) са регистрованих 147.604 припадника, односно 2,05% од укупног броја становника. По оцени појединих челника Канцеларије за људска и мањинска права, стваран број Рома у нашој земљи је бар три пута већи, али је већина „невидљива“ за званичну статистику јер живи у екстремно лошим социјалним условима. Као да то није довољно, недавно се извесна „Србска акција“, организација фашизоидне орјентације, огласила у јавност летком који позива (а на шта би друго) на насиље према овој националној мањини. Поред Савета Владе Републике Србије за унапређење положаја Рома, ове национал-шовинистичке и фашоизоидне летке и организацију која је за то недело одговорна осудиле су и неке (мање) политичке партије. Захтеви тих странака своде се на потребу хитне реакције полиције и тужилаштва, како би се „Србска акција“ забранила, а одговорни у тој организацији казнили због ширења расне, верске и националне мржње и нетрпељивости.

Међу полицајцима је већ дуго познат проблем шиканирања ромске заједнице и њених припадника од разних екстремистичких организација, али и од најобичнијих хулигана и силеџија који нападају Роме из обести јер су најлакша мета. Није редак случај и намерног паљења уџерица у којима су, на жалост, Роми принуђени да станују, затим пребијање (па и убијање) Рома на улицама од стране „скинхедса“ али и екстремних навијачких скупина. Наше колеге на терену не једном су се сусретали са оваквим случајевима, где обично починиоци нису познати и где, због недостатка сувислог мотива, осим расистичког иживљавања, веома је тешко пронаћи извршиоце ових кривичних дела.

Очигледно да започети процес инклузије Рома није довољан како би се насиље над њима свело на најмању могућу меру (ако већ није могуће да се употпуности искорени). Потребно је да поред репресивних органа, као што је тужилаштво и полиција, држава реагује и кроз програм националне толеранције који би био део школског васпитања – право су места часови грађанског и верског образовања по школама.

Јер, не сме се заборавити да су од фашиста, који су на жалост, појединцима у Србији савремени узор, подједнако страдали и Срби и Роми, били су у истим колонама за стрељање, а и недавна прошлост холокауста српског народа са Косова садржи и ништа мање трагичну судбину (мада много мање познату) и Рома са КиМ. У одбрану не само Рома већ и других националних група, политичких орјентација, верских уверења и др.,поред институција државе, невладиних организација, политичких партија, стоји и стојаће и убудуће Синдикат полиције и полицијских старешина. Разлози за такав став нису само синдикални и професионални, већ су пре свега дубоко људски и хумани.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник  Блажо Марковић