ШТА БИ СА ВОЈНИЧКОМ ЗАКЛЕТВОМ?

Прво што војник, подофицир или официр учини када приступи Војсци Србије  – положи заклетву да ће бранити своју отаџбину и дати живот за тај циљ. Сада су се изгледа времена драстично променила, бар за припаднике Војног синдиката који планира поновљени протест у недељу 11.12.2016.године. И то се не зове штрајком, јер војска нема на то право, али је протест синдиката који је репрезентативан у Војсци Србије, односно најбројнији у формацији која би требало да је прва на бранику домовине. Али не! Уместо на „бранику домовине“ сходно горепоменутој заклетви, они ће бити усред Београда, испред зграде Владе са својим захтевима.

Да ли СПИПС има нешто против синдикалних захтева војних лица? Не, али има против општег позива свима да им се придруже на улици, има против ситуације, када је безбедност у овом региону јако крхка, да не буде ни изблиза довољно војника и официра на њиховим редовним дужностима.

Оправдано се чују примедбе, па и љутња обичних грађана, у каквој земљи то живимо, када се војници налазе у Улици кнеза Милоша, и докле ће они који их плаћају морати да трпе овакво понашање које чини с правом неспокојним те исте грађане. Када се томе додају захтеви да команданти батерија морају писмено да образложе професионалним припадницима Војске Србије зашто, у појединим граничним ситуацијама, морају да раде дуже од 60 сати недељно као и да стамбено питање за њих није горуће питање (као што је то у полицији), онда је јасна огорченост оних у другим униформама или у другим државним службама и органима.

Када су се у Србији одвијали штрајкови полиције, безбедност грађана није била ни једног тренутка угрожена. Ипак, протест војске (или, отворено речено – штрајк) је ипак друга прича јер су многе недобронамерне очи упрте управо у Србију и њене оружане снаге. Нема потребе подсећати на сталну претњу иза административне границе на југу, интензивни свакодевни покушаји илегалних прелазака граница, итд. Али има потребе подсетити господу из војног синдиката на њихову заклетву и на неопходност да се овај намучени народ у Србији осећа сигурно и безбедно и да не мора да размишља да ли ће неко покушати да искористи одсуство протестаната (да не кажемо: штрајкача) са њихових редовних дужности. Свакако да оваква ситуација у Војсци ће знатно снизити рејтинг војске у целини, која је дуго држала прво или друго место на листи поверења овог народа. Када се појаве на улицама Београда, биће то дебакл не само синдикалних војних челника, него, на жалост, и оних који ће и тог 11. децембра часно и поштено обављати своју војничку дужност на шта су се уосталом и заклели заклетвом са почетка овог саопштења.

Синдикат полиције и полицијских старешина

Председник Блажо Марковић