СВАЂЕ УМЕСТО САРАДЊЕ

Полицијски синдикат Србије објавио је на друштвеним мрежама „пљувачину“ усмерену на челнике Независног синдиката Србије због њиховог синоћњег виђења са министром Стефановићем (о поводу и разлозима виђења НСП-а са министром, уосталом, ништа се не зна). Поред уобичајених увреда типа да тамо иду да би наставили послушничку улогу због радних места која незаслужено заузимају и других привилегија, ПСС оптужује колеге из конкурентског репрезентативног синдиката да су синдикална „пета колона“. Заиста, ружно да ружније не може бити!

Овакав поступак ПСС-а није изузетак већ је реалан одраз нездравог стања синдикалне сцене у МУП Р.Србије. Уместо да се сви ујединимо у борби за већа права запослених, за њихов већи стандард, за боље услове рада, најбројнији синдикати се међусобно свађају, подмећу „клипове“ једни другима, тако да обичан припадник Министарства више не жели да у томе учествује. Он је једноставно збуњен, што очиглкедно неким синдикатима одговара, јер у тој ситуацији припаднику МУП-а је свеједно у ком је синдикату (а има их преко 20!) и да ли је уопште синдикално организован.

Да би ситуација била још гора(!), побринуо се управо Полицијски синдикат Србије својим придруживањем протесту који је организовао војни синдикат. На страну то што су многи такав потез ПСС-а оценили као политички, али се поставља оправдано питање: ако је синдикат из полиције који је репрезентативан, хтео да се бори за права запослених у МУП-у, што истичу као важан разлог придруживању војним синдикалцима, зашто није организовао аутентичан протест запослених у министарству унутрашњих послова? Можда то није урађено јер историја ПСС-а подсећа да нису учествовали у штрајковима које су организовали синдикати у МУП-у. Откуда да су сада у овом протесту, питање је за ПСС, као што је и питање у чему је проблем што неки синдикат саобраћа са министром (када већ и ПСС има заказан састанак на истом месту)?

Свакако да треба исказивати синдикалну солидарност али се то чини око заједничких циљева и унутар своје куће. Излажење из тих оквира и тих тема намеће сумњу у другачије циљеве него што су то синдикални, тим пре што је неформална предизборна кампања већ почела на политичкој сцени Србије.

Што се тиче орјентације Синдиката полиције и полицијских старешина, она остаје чврсто на програмским начелима статута, где је јасно изражена жеља да се овај синдикат бори, не са другим синдикатима унутар куће, већ за реализацију читавог сета питања која се тичу живота и рада запослених у МУП-у. Зато апелујемо да свађе и подметања, нарочито међу репрезентативним синдикатима, моментално престану, да њихов рад буде до краја јаван и да се сви вратимо изворним принципима синдикализма. Било какво политичко деловање, тј. политичко „намигивање“ у било ком правцу, није део синдикалне борбе. Оно што је неопходно је и међусобна сарадња али и сарадња са послодавцем, што се своди на заједничку акцију налажења најбољих решења за бројне болне проблеме које притискају запослене у министарству.

Београд, 07.12.2016.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић