Свакоме према заслузи

Поносан сам што сам  читан на друштвеним мрежама, посебно од припадника МУП-а. Међутим, међу многим коментарима у инбоксу се нађу и не баш добронамерне примедбе о мојој, наводно политичкој ангажованости на страни СНС-а, што итекако заслужује мој директан коментар као и поједина ближа објашњења.

Наиме, синдикалним радом се бавим више од две и по деценије а политичким активностима – ни једног јединог дана. Та врста ангажмана ме је одбијала и када се чланство у Савезу комуниста „подразумевало“ за припадника полиције – али ја нисам био ни тада, ни од тада а ни сада члан ни једне партије. Заправо, једина моја „партија“ је одувек био синдикат. И у време деведесетих прошлог века када су нас, синдикалце, сматрали непријатељима, и одмах затим када смо једва сарађивали са тада актуелним министром и „пили“ отказе због штрајкова (суд је враћао колеге на посао), до времена када смо добијали гомиле неиспуњених обећања. И садашњи тренутак није идеалан (јер тако што не постоји у реалном животу) али проста истина је да се радни и животни стандард припадника МУП-а знатно поправио: набављена су нова службена возила, униформе, део наоружања, битно су повећане плате, деца запослених су добила поклоне од послодавца, почињу наменски да се граде станови на солидним локацијама у Београду и у појединим градовима Србије, исплаћују се путни трошкови. Поједине набројане ставке су до пре коју годину биле незамисливе – путни трошкови су годинама каснили, станове су за полицајце у Београду,само обећања.

И сада долазимо до кључног елемента из наслова „Сваком према заслузи“, којим желим да упутим неупућене у основу програма Синдиката полиције и полицијских старешина. Ради се о програмској сарадњи са послодавцем, јер сада заиста постоји партнер са друге стране који је спреман на заједничко деловање. Отворено говорећи, садашњи партнер-послодавац је управо такав за разлику од мог, углавном, негативног искуства са претходним челницима министарства.

Још је један програмски циљ овог синдиката изузетно важан: никако не користити синдикат и могућност приступа челницима МУП-а за стицање личне користи – личног напредовања у служби, запошљавања родбине, добијања службених возила на употребу и сл. Иако већ више од 20 година имам диплому Учитељског факултета и даље радим на радном месту обичног полицијског службеника у Јединици за обезбеђење. Било је понуда од појединих старешина да будем постављен чак и за помоћника директора полиције али сам тада, као и сада, сматрао да је то неспојиво са мојим синдикалним деловањем. Као што сам сматрао и да је неморално да тражим стан преко реда, иако су на врата стана моје породице долазили, више десетина пута, екипе да нас иселе (један сам од мученика који су добили својевремено станове „на чување“ од Савезног СУП-а).

Једном речју, ма како то звучало мојим опонентима (има их прилично у појединим синдикатима у полицији) последњих година знатно је подигнута лествица задовољавања синдикалних захтева, тако да ће наследници садашњег руководства имати веома тежак задатак да достигну садашњи ниво сарадње са синдикатима,наравно да ћу са задовољством прихвати сарадњу све да је у интересу сваког запосленог у МУП.У,дакле не само на обећањима. А што се тиче мог политичког деловања, кога до сада није било ни у траговима, када се будем на то одлучио, свима ћу то јавно објавити, не скривајући се иза синдикалне организације. Они синдикалци који то сада раде, а који су најгласнији међу мојим критичарима, треба да се стиде због таквог безобзирног каљања покрета синдикализма у полицији.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић