Трагично стање синдикализма у МУП-у

ПАКЕТИЋИ ПА ИСТУПНИЦА – САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Иако је у МУП-у (наводно) активно 26 синдиката, заштита права запослених тешко да је икада била лошија и практично је на нули. Нема права које није укинуто, скрајнуто, смањено или извргнуто у своју супротност – а све то уз присуство, и рекли бисмо потајно одобравање бројних синдикалних лидерчића који би требало да буду први у одбрани тих права. Од енормног броја синдиката, чији је број неприродно велики како због жеље послодавца тако и због сујете и амбиција синдикалних вођа, два синдиката су репрезентативна, два су на вратима репрезентативности са споразумима о сарадњи са врхом МУП-а.

Оволика бројност и (пре)организованост ни мало није умањила основни проблем припадника полиције – проблем преживљавања, што се може директно да рефлектује на ефикасно извршавање полицијских задатака у Србији. Покушало се и са штрајком прошле јесени, учествовало је 35.000 припадника Министарства, али је такав логичан протест у старту саботиран од једног од репрезентативних синдиката. Притисак на штрајкачке синдикалне вође био је јак а они „меки“ због сопственог професионалног напредовања и запошљавања своје ближе родбине у полицију. Наравно, штрајк је прекинут, захтеви нису испуњени, рођаци су запослени итд. А пад животног стандарда запослених наставио је убрзано да се урушава:

– укинута је социјална помоћ од 10.000 динара;
– смањене су плате линеарно за 10%;
– „варијабила“ тј. увећање плате 10-20% за натпосечан рад се изузетно ретко додељује, готово на прсте једне руке се могу избројати они који су га добили;
– путни трошкови се по неразумљивим мерилима надокнађују;
– најновија „уштеда“ је драстично смањење дневница на нивоу практичног укидања;
– станове за полицајце нико и не помиње;
– занављање опреме, возила и наоружања одвија се пужевим кораком, итд.

Који су мотиви полицајца да извршава службене задатке када му крчи стомак и забринут је како ће да плати подстанарски станчић? Да ли ће старешине да само репресијом мотивишу запослене, иако су и они итекако погођени напред набројаним мерама штедње. Веома је велико питање сврсисходности таквих побројаних мера јер се њиховим спровођењем озбиљно доводи у питање безбедност наших села и градова, државе у целини. Поготову сада када треба обезбедити пролаз хиљада избеглица кроз земљу, када је Косово стално буре барута, када је незапосленост и социјална сигурност великог броја грађана изузетно ниска.

Не желећи да будемо иронични, послодавцу треба одати признање да је успео да спроведе све своје замисли и све задате циљеве. Што је то, најчешће, ишло на штету запослених, пропуст је пре свега синдикалних организација. Међутим, да се не ради само о немару и неактивности синдикалних вођа, потврђује и један недавно потписан споразум о сарадњи једног од нерепрезативног синдиката са врхом МУП-а, а такав споразум има већ један нерепрезетативни синдикат у полицији. У том документу, који наводно треба да одреди обавезе послодавца према запосленима у МУП-у, доминирају захтеви руководства тог синдиката, да се обезбеде службена возила за председника тог синдиката и осталих у тој руководечој синдикалној хијерахији и друге сличне погодности и бенефиције.

Крајње је време да се прозову руководиоци синдиката и да се смене они (а то је већина), који гледају само сопствене интересе. Тек сменом ових људи, може се кренути напред у остваривању истинског синдикализма. Тачније, створили би се предуслови да се покрене питање ниског стандарда запослених, лоших услова рада, изостанка суштинских реформи. Недопустиво је да синдикати у полицији буду трагично расцепкани (ма колико то некоме одговарало), већ се показује као изразита неминовност да буде формиран јединствени синдикат у МУП-у, са новим руководством, које неће мислити само на себе, већ ће се окренути потребама и свог чланства али и свих припадника Министарства. Понављамо да би свакако било најбоље да се синдикално поље деловања састоји од једног, јединственог синдиката.

Поштоване колеге,

Узмите на крају календарске године пакетић за децу, неки календар и оловчицу што Вам свакако припада.То сте Ви итекако вишеструко платили и то је од Ваше чланарине и купљено. Није тешко израчунати како. Ако вам је годишња чланарина, полицијским службеницима у просеку око 6.000 динара, жандармерији, специјалној јединици и официрима око 12.000 динара, а пакетић је вредан 2.000 динара, плус календар од највише 200-300 динара, све остало иде тзв. централи, која би требала да се бори за Ваша права. Како се “боре” то смо већ навели на почетку овог саопштења.

Формирањем јединственог синдиката било би могуће деловати на државном нивоу да плате буду одраз тежине полицијског посла, да се граде непрофитни станови за полицију, да чланови породица СВИХ полицајаца имају предност при запошљавању у МУП-у, итд. Очигледно, са оваквим синдикатима у полицији какви су данас, све што је побројано је недостижно и зато ова трагична синдикална сцена треба да што пре нестане и да буде замењена истинским борцима за циљеве синдикализма у полицији.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић